Decacki snovi

Kao sto znate (a mozda i ne?) u poslednje vreme sam podosta aktivna na polju izlazaka, ili ti datovanja. I, kao uostalom sve u zivotu, ima to svoje cari ali i svoje mane. Mada, da budem iskrena, za sad vidim samo cari. Ko bi rekao...ja, onakva kakva sam bila, da budem sad ovakva...da ne zelim vezu. Da, evo mogu napokon da kazem da zaista trenutno ne zelim vezu. Volela bih da zelim, jer nema lepseg osecaja nego kad si zaljubljen, kad volis i kad si voljen. Ali eto, doslo i to vreme kad mi tako nesto nije potrebno i kad mi je potrebnije da budem sama. KeVa bi sad verovatno pala na dupe! A i verovatno bi joj se srce ispunilo ponosom sto je napokon njena dobra drugarica shvatila cari lepog zivota. KeVo, ako citas, evo ovim putem ti odajem casno priznanje za strpljenje i podrsku u ovom procesu izvodjenja na pravi put! Mada, ne garantujem da necu skrenuti... Ali je lepo znati da su ti pravi prijatelji uvek tu, da kad zatreba da te pridrze i vrate na pravu putanju.

Besmisao

Ne razumem. Zaista, evo pokusavam vec par sati da shvatim sta je pisac hteo da kaze i ne razumem.

Za pocetak, ajde da se svi zapitamo sta je ono sto bismo hteli da imamo, sta je ono za cim sanjamo, sta je ono sto zaista imamo i na kraju da dodjemo do onoga sta je od svega toga realno da imamo?

Mislim, stvari su, ako pitate mene, mnogo jednostavne.

Ako zelis podrsku, razumevanje, brigu, negu, nekoga ko ce uvek da bude tu za tebe- i kad ti je dosadno, i kad ti se izlazi, i kad ti se sedi kod kuce i gleda triler, komedija, sta god, ako zelis da uvek imas drustvo kad jedes, i kad kupujes, i zelis da imas prijatelja, i na kraju krajeva zelis da volis i budes voljen(a)=> onda ti treba veza. Decko, devojka. Ozbiljna veza. A da bi to imao treba nekih stvari da se odreknes. Ne mozes da non stop felrtujes, da radis u svakom trenutku ono sto ti se radi, da putujes sam(a) koje kuda, da izlazis stalno sa drustvom, i da ostavljas nekoga u nadi da ce te taj cekati. Koliko dajes toliko i dobijas.

S druge strane volis svoju slobodu, nemas potrebu za podrskom, i sasvim ti je fino kad si sam(a) kod kuce. Nemas problem da jedes sam sa sobom, da gledas tv, places uz drame, izlazis sa drugaricama i drugovima, prosto ne treba ti nista posebno. Super si sama sa sobom. Ili sam sa sobom. => ne treba ti veza. Treba ti neko za seanse druzenja. Treba da izlazis, flertujes, i na taj nacin uzivas u svojoj slobodi. A da bi to imao, imala, opet treba nekih stvari da odreknes. Taj neko nece uvek biti tu kad ti je potreban, taj neko nece ici sa tobom kroz knez i drzati za ruku, taj neko nece svako vece leci pored tebe i zagrliti te, taj neko te mozda nece ni zagrliti na nacin na koji ti je potreban, nece biti njegov/njen zadatak da ti pruzi pordsku kad ti treba, nece ni razmisljati o tome da li ti nesto treba i sta je to. Ali ces imati svoju slobodu. Koliko dajes toliko i dobijas.

Kako bih vam rekla, sve ima svoje. Cost-benefit. Ili kao sto znamo: There ain't no such thing as a free lunch. Sorry, ali tako je. Sve ima svoju cenu.

Najlepse bi bilo da imamo uvek nekoga ko nas bezgranicno voli, a mi da radimo kako nam u trenutku odgovara znajuci da ce ta osoba uvek biti tu. Tu je ono gde se granicni nerealan svet sa realnim. Imati takvu osobu je nerealno. Ili dza ili bu- to je realnost. Ne mogu i jare i pare. To barem nikad nije moglo.

Ali sve je uzasno jednsotavno. To samo mi, pogotovo mi devojke, imamo tendenciju da zakomplikujemo stvari do bezgranicnih razmera.

Mi devojke, i Nemac.

Zaista, ali zaista, se iz petih zila trudim da razumem. Prvenstveno zarad sebe. Ali ne uspevam. Kako je moguce da je toliko kontradiktoran?! I bezobrazan. I toliko samoziv. Njegova osecanja prema meni su bezvremenska. Tako kaze. Odnosno pise. Ja to ovako interpretiram: "Znas moja osecanja prema tebi su bezvremenska, ali posto se eto plasim vezivanja (sta god to u njihovoj dimenziji zivota znacilo) ja ipak ne bih da budemo zajedno, ali sam dovoljno sebican da ti stalno stavljam do znanja da ti u stvari jesi zena mog zivota, ali eto..." Ja zaista nisam od kamena, u ovakvim slucajevima bih volela da jesam. Ali nisam. Kad mi osoba za koju sam smatrala da je moje drugo ja, napise da su mu osecanja prema meni bezvremenska, ne mogu da sama sa sobom izigravam kraljicu hladnoce.

Totalno besmisleno. Ustvari i ovaj post je potpuno besmislen. Prvo sam ga nazvala speechless, ali nazgacu ga besmisao, bolje mu pristaje.

No strings attached

Juce sam se videla sa jednim, hmmm, nazovimo ga prijateljom. I imali smo seansu druzenja. I znate sta, vise ne znam kako da se ponasam. Prvo sto to nase druzenje traje vec neko vreme. Drugo sto osim druzenja mi zaista i provedemo neko drugacije kvalitetno vreme- odemo na pice, na kafu, predstavu, izlazak, itd. I onda se ja zapitam, a sta je to? I usled te potrebe za beskrajnim analiziranjem, shvatim da zaista nemam blage veze kako bi trebalo da se ponasam. Ne mogu da se skroz opustim, jer to nije odnos za potpuno opustanje, a nisam ni kraljice hladnoce- iako bih, for the record, to mogla da budem! I kad krene neka razmena sitnih neznosti, bez-obaveznih prica, dolazi do totalne konfuzije. A potpuni konfuzioni kolaps se desava ako se u sve to ukljuci i kljucna komponenta- a sta bih ja to htela?
I sad mi dolazi sledeca misao: znaci, ovako, nije problem ukoliko imamo seansu druzenja i ja, ili oboje, budemo pravi predstavnici kraljevstva hladnoce, ali je potpuno alaramantno i veoma cudno ukoliko sa tom osobom vodim razgovor no strings attached? Ako vodimo ziv razgovor pre seanse druzenja, onda to nekako i ide zajedno, i mozemo reci jaooo kako je to sweet. Skoro kao i istoimeni film. Odnosno, cilj opravdava sredstvo. No medjutim, ukoliko do zivog razgovora dodje posle, i on je onda zaista no strings attached, ili ti- bez obaveze, e onda je to zaista alarmantno. Svi smo navikli da ulazimo u zilion vrsta relationshipa, sa ili bez ocekivanja, u zavisnosti od situacije. I ne samo da prihvatamo princip razmisljanja no strings attached, jer je to kao cool, i u skladu sa trendovima danasnjice, nego se u tome toliko izgubimo, da kad neko hoce da provede kvalitetno vreme sa nama a da nije nuzno vezano za "ono" vreme, onda to postaje cudno, a jos cudnije ako je to nakon "onog" vremena.
I kako onda pa da ne budem u potpunoj konfuziji sa svim i svacim, pa i sama sa sobom?!

Dating- should I stay or should I go

Danas mi se preplicu dva osecaja, naravno vrlo kontradiktorna, za promenu... Da li je zbog ovog promenljivog vremena, ili cinjenice da sam mozda malo ipak preterala u ovom poduhvatu dating-a, ali danas se osecam totalno bezvoljno. Jos ako se uzme ovo totalno odsustvo zadovoljstva poslom, cudo da imam volje da disem.

Mala digresija- kad mi neko prica o novom domacem hitu "Drzavni posao" dodje mi da cupam sebi kosu, jer je realnost mnogooo gora od te serije. Ta serija cak nije ni smesna nama koji smo deo cele te aparature... Ali necu ni da razmisljam o poslu da ne bih upala u totalnu depresiju koju ne razumeju bas svi ljudi. Sva sreca pa postoji jos jedna normalna osoba u nasoj zivotno realnoj seriji zvana AlEx...

Elem, da se vratim na misli i osecanja. U nedostatku zanimacije, pocnem da preturam sa AlEx po desavanjima prethodnih par dana. Prvo da joj se pohvalim sa svojim aktivnostima na polju izlazaka, a onda i da kroz pricu malo ubijemo vreme koje imamo na pretek. U svakom slucaju, shvatim ja da ono sto me danas malo muci jeste- kako izaci iz perioda dating-a?? Mislim, ok, nije da ce mi se to sutra desiti. Ali ako kojim slucajem odlucim da napravim sledeci korak sa nekim od mojih dating kaditata, sta se desava sa ostalima? Sta, moram da kazem da sad imam decka? Pff...pa to i nije nesto...

Znate, problem koji se skoro svakom desava kad ima puno izbora jeste sto onda nikad nije siguran da je napravio pravi. I to je upravo problem sa kojim se ja polako suocavam. One price- videla sam ga, zaljubila se i odmah sam znala da je pravi; mozda piju vodu kad ste mladi, kad niste bas prosli kroz mnogo stosta, ili mozda kad vam se neko ipak malo teze svidi. Meni, koja moze da se zamisli sa jakooo puno razlicitih osoba, je zaista tesko kad dodje trenutak nekog izbora. A ideja da mogu da se zaljubim mi tek izgleda poprilicno neverovatno. Mislim, da budem iskrena, ne znam ni da li bih sad htela da budem u tako nekoj vezi. I upravo zbog svega, stalno me prati osecaj- i bih i ne bih.

sunset...

Dating, again?!?

Kako se to bese radi? Bas sam ispala iz stosa... Da li bi mozda trebala da krenem da kupujem Cosmo za dating tips? Da zovem, ili ne zovem? Poljubac na prvom sastanku, ili ipak ne? Uh ne, sad je valjda krevet na prvom date-u, ili ne?

Mislim, da me ne shvatite pogresno, ja sam daleko od sramezljivih i finih devojaka. Hocu reci, ja jesam fina, ali ne bas toliko fina. U stvari mislim da tacno spadam u onaj opis: "od svih vas finih, mi k**ve ne mozemo da dodjemo na red"- e, ja sam tako fina. Valjda sam vam docarala...

Elem, ovih dana se tako potrefilo da sam bas bila aktvina na polju date-ova. Kako se to bese  kaze? Ah, da, sastanak. Ali date mi ipak zvuci malo bolje..sta ces, sve sami anglicizmi oko nas... U svakom slucaju, sa jednim sam se setala, sa jednim sa rucala, sa jednim sam se spontano nasla u klubu i pila pice. Nesto je bio zvanican date, a neki su se sasvim spontano desili. I moram da priznam da u ovih xy godina zabavljanja, nikad nisam imala period koji bi se najbolje opisao kao dating. Da li to kod nas uopste postoji? Tako da izlazis sa vise potencijalnih momaka dok ne vidis sa kim ces; bez obaveze da zoves/odazoves drugi put?  Uvek mi padne na pamet Charlotte, iz naravno svima nama inspirativne serije, koja je sebi bukirala dva date-a jedan iza drugog. Hit!

Kako god, shvatila sam da sada vise bas i nisam sigurna koji su "koraci" prilikom datingovanja. Trenutno radim sve kako mi se radi, ali mislim da cu se danas malo pozabaviti razmisljanjem koji su to tips koji bi bili korisni.

Pa nek istrazivanje otpocne :)

Nesudjena tazbina

Resila sam da u sledecu vezu u koju udjem- kad god to bilo, izbegavam koliko god budem mogla upoznavanje sa uzom i sirom familijom. Za pocetak je dovoljno stresno kad odredjenu vezu raskidate, kakva god ona bila i koliko god da ste bili emotivno vezani ili ne. A onda jos ako morate da razmisljate i osecanjima nesudjene vam tazbine, zaista moze da postane prenaporno.

Upravo sam saznala da se Amerova snaja porodila i da je sinoc bila prava festa slavlja. Glavni izvor informacija Kuma mojih roditelja. Dobijam sve informacije freshly served. Nesudjena mi tazbina sece vene zamnom. A i ne sekli... Naravno, gospodin se nije ni udostojio da ih obavesti o desavanjima izmedju nas dvoje, pa su se ljudi nadali da cu se pojaviti sinoc na proslavi sa Kumom. Zaista nemam komentara. Mislim u neku ruku nisam iznenadjena sto im nije saopstio da nismo zajedno, jer covek prosto ima tendenciju da bezi od problema, ili u najmanju ruku da ih gura pod tepih. Ali opet...da im bas nista ne kaze. Ljudi u soku. Svi su mu vec potajno planirali svadbu.

Stvarno mislim da je broj stvari koje mogu da me iznenade sveden na minimum...

Instaliz

Uciti, uciti i samo uciti!

Pravo da vam kazem, i nije tako lose biti sam za dan zaljubljenih. Ustvari, dan ko dan...nista specijalno. Izasla sam sa drustvom, malo popila, lepo se zabavila, i eto...kao i svaki petak. Analiza i preturanje po starim danima ostavljam za drugi put. Sad malo uzivanja u sadasnjosti!
Naravno, kao po obicaju, "inspiracija" za pisanje i sabiranje misli dolazi gotovo uvek kad treba nesto drugo da radim... Ovaj put treba da ucim za specijalisticke-ufff, dosadne li materije- poresko savetovanje... Ko li me je terao da ucim to???
Ah, da...gospodja Mama... Uvek je znala sta je najbolje za njenu kcer.
Elem, bilo kako bilo, malo da se pozabavim razmisljanjem pre nego sto krenem na ucenje te izuzetno zanimljive oblasti.
Resila sam jos proslog meseca da cu zaista da se trudim da prestanem da analiziram sve zive sitnice i da cu da pokusam da smanjim razmisljanje o sebi, drugima, svojim osecanjima, zeljama, itd. Ha! Lakse je reci nego uraditi. Pogotovo kad nemam posao koji zaokuplja svo vreme ovog sveta... Tako da- rekla pa porekla. pujpikenevazi. Danas tokom silnog kafenisanja po ovom divnom vremenu, pocela sam da razmisljam- a sta bih ja to ustvari htela? Nema ni nedelju dana da sam to pitanje postavila gospodinu Nemcu, koji me je opet kontaktirao, nakon sto me je nedavno odbio u mom predlogu da se vidimo na 4 dana tokom ovih praznika. On, jelte, jos uvek nije spreman. On je milsio da jeste, medjutim, eto...sta da radi, ipak jos uvek nije spreman. Spreman na sta, verovatno ni on sam ne zna, ali pretpostavljam bi bilo najbolje ako bih ja mogla da sedim jos malo da cekam da on postane spreman, za sta god da se sprema. Pa onda da probamo. Yeah, right... Razlog vise da se jednom za svagda otkacim od gospodina.
I tako, opet pod utiskom svega i svacega, razmisljam o tome sta je to sto bih ja sad htela. I dodjem do zakljucka da nemam pojma. Htela bih vezu, ali u stvari i ne bih bas. Treba mi malo vremena da budem sama sa sobom. A onda opet, bas bih zelela da se zaljubim. I tako u krug.
Kako god, vidim da je vec sest popodne. Moram da krenem da radim! Au revoir!

I tako je sve pocelo

Da li treba praviti retrospektivu proteklih godinu dana? Mislim napravila sam do sad vec jedno zilion puta i nisam dosla do nekog epohalnog zakljucka, cak sta vise (ha! sa uzivanjem pisem u inat onima koji ce reci- ali to nije pravilno da se kaze, kao i zadnji vs poslednji!), stalno se vrtim u krug.

Ali nema veze.

Evo kratke retrospektive dogadjaja u poslednjih godinu dana, koji su me uostalom i naterali da sednem i pisem.

Januar 2013.

Nakon nepune cetiri godine veze i neformalnog zajednickog zivota, moj "dragi" se spakovao i otisao u Deutschland radi potrage boljeg sutra i vece srece. Ah, da, mali detalj: dan pred moj rodjendan. Ne, nije otisao na bauschtele, niti u konobarisanje, niti je otisao trbuhom za kruhom; vec je otisao da iskusi nesto novo, pronadje sebe, stekne nova iskustva, a valjda i poznanstva.

Htedoh da ga pratim, vodeci se onim "i u dobru i u zlu" koje doduse nisam izgovorila ali sam za njega osecala, no hocemo mi svi mnogo sto-sta, ali ako i druga strana nece, onda i nema neke vajde od toga sto mi hocemo.

I tako, ostadoh ja sama, cekajuci poziv da se pridruzim. 

Januar- Februar- Mart 2013.

Rad, rad i samo rad. Rad spasava. Revizija, jek sezone. Stres. Rad od jutra do sutra. A u slobodno vreme trazim drugi posao. Znam vec duze vreme da ne mogu vise. Dosta je bilo revizije. Idemo dalje. Gospodin Nemac- javlja se sporadicno. Ali voli on mene. Tako kaze. Nemam snage niti vremena da razmisljam o tome. U stvari ja sam njega vec prebolela. Ne patim. Super mi je.

April- Maj- Jun 2013. 

Napokon novi posao! Super! Jeste revizija, ali revizija fondova, pri vladi RS. Malo sam skepticna, ipak sam ja iz privatnog sektora. Ali uzivam, imam vremena za sebe! Divno! Nema stresa, ceka se na cuvenu akreditaciju. Nema veze, evo, svakog casa, samo sto je nismo dobili. A onda ce poceti da cvetaju ruze. Ali jos malo da se priceka. 

Odjednom imam vremena za sve. Stizem i do frizera, i do manikira. Ali za pocetak odmaram. Preumorna sam. Hronicno ne ispavana.

Mota se tu vec neko vreme jedan gospodin Amerikanac. Ziveo tamo 15 tak godina i sad se vratio. Kad se stavi na papir super!

Pocetak juna- umro je deka. Bas sam bila vezana. Osecaj da sam sama je jaci nego ikad. Nemac ne dolazi da bude tu. Amer jos uvek ni ne zna da bi bilo lepo da bude tu. Svi imaju nekoga pored sebe osim mene i bake.

Jul- Avgust 2013.

Odoh na more!! I to odoh na more sa Amerom! Wow! Amer i dalje izgleda super na papiru, uzivo u realnom zivotu stalno me prati osecaj da mi nesto fali. Nema veze. Kad zacrtam nesto onda ne odustajem. A zacrtala sam da treba da budem sa njim. Bice to sve super. U nekim naletim patim za Nemcem. Ali se trudim da ne razmisljam o njemu.

Septembar- Oktobar- November- Decembar 2013.

Radim na vezi sa Amerom. On covek kao da nikad nije ni bio u vezi. Nisam zaljubljena. Tek me sad suztize patnja za Nemcem. Nemac se redovno sad javlja mailovima. Nemam energije ni za sta. Amer je tu. S njim ulecem odmah u ozbiljnu vezu. Svakog casa treba da pocnemo da zivimo zajedno. A osecanja? Ma nema veze osecanja, ja sam ionako racionalna osoba. Bolje da nemam osecanja ali da sam cvrsto na zemlji nego obrnuto. Ko jos misli o osecanjima??

Nemac dolazi pred novu godinu. Vidimo se nakon godinu dana. Zbunjena sam. Ali sam ga prebolela. Sigurno jesam.

Januar 2014.

Lep novogodisnji docek sa Amerom. Idemo u Prag. Sigurna sam da ce sve biti ok. 

Nakon dve nedelje shvatam da nema sta vise da trazim sa Amerom. Usao je u prljave politicke igrarije. Nije to za mene i moje ideale. Odjednom shvatam koliko sam se prilagodjavala. Ah dobar na papiru a u realnosti ustvari katastrofa. Nema osecanja. Raskidam. Nece da mi se javi. Raskidam preko poruke. 

Februar 2014.- dan pred dan zaljubljenih

Zalim se KeVi kako bih pisala ali svaki put kad krenem da pisem blog ubrzo odustanem. Izasle smo na vino i jazz. Uz malo razgovora uz vino, odlucujem da sutra pokrenem blog i krenem da pisem. Pa ko procita, procita. Glavno da meni bude lakse. Pa sve i da opet odustanem. Nema veze.

Februar 2014.- dan zaljubljenih

Ne mogu da se setim koji je poslednji dan zaljubljenih da sam provela sama. Kako se ovaj dan provodi kad nisi u vezi?? Pa, saznacu danas...