Herr Deutchland-a necemo mesati u sve ovo jer je jos uvek na zasebnom mestu. Bogami smo usli u 6 godinu. Al kao sto rekoh, o tome necemo.
I tako, ni ne sluteci sta ce me snaci, nakon zanimljive kafe i jos zanimljivijeg nedeljnog poslepodnevnog druzenja, upala sam pravac u cuvenu igru ko ce koga pozvati, poznatu kao the waiting game...
...a u tome sam, pa, blago receno- uzasna. Strpljenje mi nikad nije bila jaca strana i sama cinjenica da sedim i cekam da mi se neko javi me je oduvek izludjivala.
Ceo ponedeljak, a evo i ovaj prvi deo utorka, mi je prosao u strecanju od pristiglih poruka- banka je prvi put ovaj mesec odlucila da me na vreme obavestava o pristiglim racunima, pop up notification-i su poceli da iskacu kao ludi- da moram da pijem vodu, da kasnim na sastanak, da mi je neko nesto pisao na facebook-u, i naravno od nezaobilaznog vibera, whattsup i svih ovih ostalih uzasa zbog kojih vise niko na ovom svetu nema privatnost mene prsti bole jer svaki put ih prekrstim i pozelim da je to on- a ono corak. Dobicu preuranjenu reumu prstiju, pu pu pu daleko bilo.
Naravno koncentracija za posao je nestala jos u nedelju popodne, i ko zna kad ce se vratiti, sva sreca pa je ova nedelja manje vise mirna. Glavna preokupacija mi je postala- da li, i jos bitnije, kada ce se javiti!
I sad vi meni recite, pa ima li to smisla?? Da razradim malo ovo moje retoricko pitanje.
Ovako...
Nedavno je do mene dosao jedan clanak iz politike o tome kako muskarci vole "zloce" (da, znam, zvuci ko da je moja baba pisala, ali upravo je ta rec upotrebljena...) i kako fine devojke nisu zanimljive. Pod pojmom "zloce" se misli na zensku osobu koja, citiram: "ceni sebe, ne udovoljava svakoj zelji muskarca, ne ceka njihov telefonski poziv u stanju pune borbene privpranosti, koja zna sta ce sa sobom bez muskarca". To stavljanje zene u poziciju da je "zloca", "kurva" (secate se cuvane knjige zasto muskarci vole kurve?), "feministkinja" zato sto je dovoljna samoj sebi, zato sto trazi partnera a ne pokrovitelja, zato sto trazi sebi ravnog a ne sebi nadredjenog, zato sto sama sebe izdrzava, zato sto joj je bitno da radi, bude uspesna, gradi karijeru, samo govori o tome da smo i dalje u dalekoj proslosti po pitanju emancipacije zena.
Znaci drustveno nam je prihvatljiviji scenario u kojem mi cekamo da nas neko pozove od scenarija gde mi zovemo? Zbog cega?
Zato sto smo jos uvek u dobu praistorije gde smo mi plen a oni lovci?
Zato sto je on muskarac pa se podrazumeva da ce nas on pozvati?
Zato sto ako on ne pozove onda nije dovoljno zainteresovan?
Zato sto je zanimljivije ako se mi pravimo da nismo zainteresovane pa smo onda privlacnije?
I onda da se vratimo korak nazad na trenutak kad treba ici korak dalje i spavati sa nekim. 3rd date rule, one month rule, ovo ono, ne prerano ali ne ni prekasno.
Znate sta, ja mislim da je to sve jedno veliko sranje.
Kao prvo, sto se tice odlaska u krevet sa nekim- pa devojke drage, to radite onda kad imate zelju za tim. Kakva crna pravila i ostale gluposti?! Dokle vise sa tim? Ako ste spremne da odmah uletite, onda ajmo, suknjice iznad strukica i hopa! Ako vam je bitno da se dobro upoznate, da se opustite, da imate poverenja, da uostalom zavolite- onda koliko god da vam je vremena potrebno uzmite ga. Onaj koji ce da odustane jer ste odmah otisli u krevet, ili jer ste pak cekale da se na tako nesto odlucite, pa taj ne da ne zasluzuje nego ne zasluzuje posle ni 2 minuta upucenih mu misli, a kamoli kafu ili vise od toga.
Znaci da bude jasno, taj koji zeli vezu sa vama, nama, njima, taj je zeli uradile mi inicijalne korake ili ne. A to cekanje na silu uz konstantno gledanje telefona je vise ponizavanje nas samih nego bilo sta drugo.
I eto sa tom mislju, bacih se na kuckanje poruke pa kud puklo da puklo!! Ako ista bar cu danas biti malo produktivnija!