I da, novi post, inspiracije ocigledno ne manjka. A dok ne ovladam svim mogucim tehnikama (ah znam, covek bi pomislio da to ocas posla), eto duplog obavestenja.
Izol'te link:
https://lizainanewworld.wordpress.com/2015/12/05/zlatni-zlatko/
субота, 5. децембар 2015.
четвртак, 3. децембар 2015.
Wordpress hello hello, blogger goodbye
E pa, znate ono- kad nece breg Muhamedu, Muhamed ce bregu. E, tako sam i ja odlucila da napustim nas ljubljeni blogger i da predjem konkurenciji- Wordpress, here I am!!
Dragi moji nova adresa je:
https://lizainanewworld.wordpress.com/
Nadam se da cemo nastaviti i tamo da se druzimo,
Ljub ljub, kiss kiss
Dragi moji nova adresa je:
https://lizainanewworld.wordpress.com/
Nadam se da cemo nastaviti i tamo da se druzimo,
Ljub ljub, kiss kiss
Kad tehnika zakaze, i tako to
Ovako, ako nesto ume da me iznervira to je kad nesto ne funkcionise a ja ne mogu da prokljuvim zbog cega. Tako recimo na ovom glupavom bloggeru, odjednom su za prethodni post prestali da mi se pojavljuju komentari, hvala Google+ na postojanju pa tu mogu sve da ispratim. A onda i hvala svima vama na divnim zeljama :)
Kratak osvrt na politiku
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
Ok, shvatili smo.
Kurir predvodi bitku protiv cenzure i ovog diktatorskog rezima?! Really?? E pa da. Dame i gospodo, sta da vam kazem, ovo zaista pocinje da lici kao da nas je neko prebacio u neki paralelni univerzum u kojem vladaju mentalno oboleli ljudi. Ne znam sta drugo da kazem.
Evo jednog zanimljivog teskta u Danas-u povodom Kesicevog odlaska sa medijskog neba Srbije. Konacnog ili ne, pokazace vreme.
KLIK
Koje jos misli da podelim sa vama...hm, a da, ako ste u prilici kupite novi NIN- odlican intervju koji je vodila Olja Beckovic sa Miroslavom Milenovic (malo promocije nikad nije na odmet)
Uglavnom, oni koji me znaju, znaju koliko mi se sve to ovde smucilo. Vi sto me ne znate: da, sve mi se smucilo.
No, sta je tu je.
Elem, da se prebacimo na lepse stvari.
U subotu smo moj dragi i ja slavili veridbu. Sve je krenulo sa malim intimnim okupljanjem, a zavrsismo sa brojem ljudi kao na omanjoj svadbi ni manje ni vise nego 70-tak. Mojih naravno.
Ali first things first.
Kako biste mogli da pratite sad price koje osecam da se ce nadolaziti moram da vam dam mali uvod o mom darlingu i meni.
Izabranik moga srca (oh da znam, kakav bljuc izraz hehe) je hmmm kako to reci a ne zvucati znate onako, ko neka burzujka..., on je, sto bi rekli- covek sa sela. Ili barem propagira tu ideju. Jeste da je ziveo dvaes' godina u Americi, jeste da je totalno u kapitalistickom fazonu, jeste da su njegovi gradski ljudi, jeste da sad zivi u srcu Beograda (na Vracaru naravno, a gde drugde?), ali ako njega pitate on je jel'te decko sa sela.
Dok nismo imali u planovima planiranje svadbe, to je imalo jedan sasvim specijalan sarm. Selo u srcu Sumadije, lepo sredjeno, veliko imanje, puno zemlje, svasta nesto sade i rade, poljopvireda u punom mahu. Planova za razvoj svega i svacega milion. Mogucnosti za sanjarenje i pametovanje neograniceno. Za mene, dete sa asfalta, cista egzotika.
E, onda je na sto dosla nova tema: organizacija svadbe.
Odjednom izlaze na videlo i ne toliko egzoticne stvari- kao sto su stavovi buduceg svekra da oni zene sina, te oni organizuju svadbu; pa onda kako to vec sleduje- ja ulazim u njihovu porodicu; pa to sve mora tamo da se odradi, itd itd, mozete vec naslutiti sve moguce zavrzlame u kom pravcu idu.
I sad, posto sam ipak predosecala sve ove, da tako kazem, specificnosti, ja sam resila da, ni manje ni vise, nego, dignem sve 4 u vis, pa kako bude bice. Prepustila sam se celoj toj euforiji i organizaciji svadbe u srcu Sumadije, u potpuno drugacijem stilu od onog na koji sam navikla, sa potpuno drugacijom tematikom nego tamo nekom koja bi meni bila bliskija. I pravo da vam kazem, nista mi ne fali, barem ne za sad.
U svemu tome, sam odlucila da organizujem dve stvari poptuno po mom ukusu:
1. Veridba- jedan od obicaja, za koji naravno nisama imala pojma. Umesto intimnog rucka sa roditeljima (sto se kod mene ispostavilo kao izuzetno komplikovano, a ono sto je komplikovano ovaj put ostavljamo za drugi put), ja sam zajedno sa mamom odlucila da napravimo pravo oklupljanje sa familijom i prijateljima, da lepo svima predstavimo buducu mi tazbinu ( da li se to tako uopste kaze??)- intimno druzenje se na kraju pretvorilo u pravu zurku. Sve u svemu, moram reci da je zaista bilo fenomenalno, djuskalo se do zore. Osecala sam se kao da mi je rodjendan- potpuno drazesno!
2. Devojacko vece- ok, jeste da je na dugom stapu, ali sto cu da napravim zurku! Muzika, devojke, momci, ma ludilo cisto!! Nema ono nas 15 zena u kafani, klubu ili gde vec. Ma zurka, nego sta. Mesano, samo mesano! Mozda padne i neki Solun pre ili posle, ali za to jos ima vremena.
Elem, nakon toga, sto se mene tice moze sve. I dvojka da mi tandrce celo vece, sva kolca ima da naucim da igram!
E sad kad sam vam dala mali uvod, kad me opet nadodje inspiracija moracemo malo da se pozabavimo obicajima- a ima ih bogami kolko hoces!
Kratak osvrt na politiku
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
Ok, shvatili smo.
Kurir predvodi bitku protiv cenzure i ovog diktatorskog rezima?! Really?? E pa da. Dame i gospodo, sta da vam kazem, ovo zaista pocinje da lici kao da nas je neko prebacio u neki paralelni univerzum u kojem vladaju mentalno oboleli ljudi. Ne znam sta drugo da kazem.
Evo jednog zanimljivog teskta u Danas-u povodom Kesicevog odlaska sa medijskog neba Srbije. Konacnog ili ne, pokazace vreme.
KLIK
Koje jos misli da podelim sa vama...hm, a da, ako ste u prilici kupite novi NIN- odlican intervju koji je vodila Olja Beckovic sa Miroslavom Milenovic (malo promocije nikad nije na odmet)
Uglavnom, oni koji me znaju, znaju koliko mi se sve to ovde smucilo. Vi sto me ne znate: da, sve mi se smucilo.
No, sta je tu je.
Elem, da se prebacimo na lepse stvari.
U subotu smo moj dragi i ja slavili veridbu. Sve je krenulo sa malim intimnim okupljanjem, a zavrsismo sa brojem ljudi kao na omanjoj svadbi ni manje ni vise nego 70-tak. Mojih naravno.
Ali first things first.
Kako biste mogli da pratite sad price koje osecam da se ce nadolaziti moram da vam dam mali uvod o mom darlingu i meni.
Izabranik moga srca (oh da znam, kakav bljuc izraz hehe) je hmmm kako to reci a ne zvucati znate onako, ko neka burzujka..., on je, sto bi rekli- covek sa sela. Ili barem propagira tu ideju. Jeste da je ziveo dvaes' godina u Americi, jeste da je totalno u kapitalistickom fazonu, jeste da su njegovi gradski ljudi, jeste da sad zivi u srcu Beograda (na Vracaru naravno, a gde drugde?), ali ako njega pitate on je jel'te decko sa sela.
Dok nismo imali u planovima planiranje svadbe, to je imalo jedan sasvim specijalan sarm. Selo u srcu Sumadije, lepo sredjeno, veliko imanje, puno zemlje, svasta nesto sade i rade, poljopvireda u punom mahu. Planova za razvoj svega i svacega milion. Mogucnosti za sanjarenje i pametovanje neograniceno. Za mene, dete sa asfalta, cista egzotika.
E, onda je na sto dosla nova tema: organizacija svadbe.
Odjednom izlaze na videlo i ne toliko egzoticne stvari- kao sto su stavovi buduceg svekra da oni zene sina, te oni organizuju svadbu; pa onda kako to vec sleduje- ja ulazim u njihovu porodicu; pa to sve mora tamo da se odradi, itd itd, mozete vec naslutiti sve moguce zavrzlame u kom pravcu idu.
I sad, posto sam ipak predosecala sve ove, da tako kazem, specificnosti, ja sam resila da, ni manje ni vise, nego, dignem sve 4 u vis, pa kako bude bice. Prepustila sam se celoj toj euforiji i organizaciji svadbe u srcu Sumadije, u potpuno drugacijem stilu od onog na koji sam navikla, sa potpuno drugacijom tematikom nego tamo nekom koja bi meni bila bliskija. I pravo da vam kazem, nista mi ne fali, barem ne za sad.
U svemu tome, sam odlucila da organizujem dve stvari poptuno po mom ukusu:
1. Veridba- jedan od obicaja, za koji naravno nisama imala pojma. Umesto intimnog rucka sa roditeljima (sto se kod mene ispostavilo kao izuzetno komplikovano, a ono sto je komplikovano ovaj put ostavljamo za drugi put), ja sam zajedno sa mamom odlucila da napravimo pravo oklupljanje sa familijom i prijateljima, da lepo svima predstavimo buducu mi tazbinu ( da li se to tako uopste kaze??)- intimno druzenje se na kraju pretvorilo u pravu zurku. Sve u svemu, moram reci da je zaista bilo fenomenalno, djuskalo se do zore. Osecala sam se kao da mi je rodjendan- potpuno drazesno!
2. Devojacko vece- ok, jeste da je na dugom stapu, ali sto cu da napravim zurku! Muzika, devojke, momci, ma ludilo cisto!! Nema ono nas 15 zena u kafani, klubu ili gde vec. Ma zurka, nego sta. Mesano, samo mesano! Mozda padne i neki Solun pre ili posle, ali za to jos ima vremena.
Elem, nakon toga, sto se mene tice moze sve. I dvojka da mi tandrce celo vece, sva kolca ima da naucim da igram!
E sad kad sam vam dala mali uvod, kad me opet nadodje inspiracija moracemo malo da se pozabavimo obicajima- a ima ih bogami kolko hoces!
Пријавите се на:
Постови (Atom)