Konfuzijo, dobar dan!

Vec danima pokusavam da stavim koju rec na papir. Odnosno, koju rec na tastaturu, iliti ekran. I nikako ne uspevam. Opet ne mogu da sredim misli, a onda pomislim, a sto bi ih pa sredjivala? Zasto se stalno opterecujemo planiranjem i organizacijom svog i tudjeg zivota. Zaista bih volela da mogu da se samo prepustim trenutku i dopustim da se stvari same od sebe odvijaju, ili mozda razvijaju. Ali stvar je u tome da, da bi se stvari odvijale, odnosno razvijale, moramo da ih (ne) zelimo. A da bi ih (ne) zeleli, moramo da znamo sta (ne) zelimo. I tako dodjoh odakle podjoh.

Zato je mozda vreme da sebi priznam: ja sam jedan veliki planer. Htela ne htela, ne mogu da funkcionisem bez plana. A plan se moze praviti kad znamo sta zelimo. Ili mozda ne?

Oh konfuzijo- dobro dosla, dugo te nije bilo!

U nekom od blogova rekoh, tj napisah, kako su stvari mnogo jednostavne u ovim lepim, slatkim, a bogami i gorkim, partnerskoljubavnimisveobuhvatnim, a ustvari bezvremenskim, odnosima. ...rekoh pa porekoh.

I bi, i ne bi. Hocu, pa necu. Znam, pa ne znam. I tako u krug.

I tako, posto ni sama ne znam sta bi htela, odnosno sta ne bi htela, pokrenuh ljubav starih dana. Jedino opravdanje koje imam (ako mi je takvo uopste potrebno) jeste sto je na nagovor gospodina Nemca. Ok. Ni to bas nije upotpunosti tacno. Hocu reci, nije morao mnogo da se trudi. Ako se uopste trudio.
Uostalom nije ni bitno ko se jeste a ko nije trudio, bitno je da sam eto ne znajuci sta mi je ciniti, i u zelji da, eto, prepustim stvarima da se razvijaju kako se vec budu razvijale, ja sam opet (ili mozda tek sad zapravo) usla u vezu na daljina. Usla, nastavila, zapocela, prihvatila. Choose it yourself. Ili mozda myself?

Zaista bi htela da "prodam"neku cool mudrost, ali i za to treba imati ako ista drugo, onda barem malo inspiracije. Ili znati sta se zeli. Tako da i od toga slabe vajde danas.

Ali zaista, ovi musko-zenski odnosi se znacajno komplikuju kako ide vreme. S obzirom da smo sve u medjuvremenu postale jake, samostalne, samosvesne i najbitnije samozadovoljne, trazimo nekoga da nam parira. Ne kazem da je to nemoguce naci, ali poprilicno tesko. Lepo nam je kad smo same, lepo nam je da mozemo slobodno da izlazimo, flertujemo s kim hocemo, datujemo s kim hocemo. Sloboda je jedna lepa stvar. I kako vreme ide, postaje nam previse dobro sto smo sami. Osecamo se lepse kad smo sami nego kad smo sa nekim. Ok, postoji to da jos uvek nije nasiao taj neko sa kojim ce nam biti lepse skupa nego kad smo sami. Slazem se. Ali vremenom postaje umece prepoznati takvu osobu. Pogotovo ako ste rasle uz diznijeve crtace, bajke za decu, romanticne predstave o princu na belom konju i onom cuvenom they lived happily everafter. I ne kazem da treba pristati na nesto manje od toga. A opet... Pre sam znala da mogu, znala sam koje kompromise mogu da napravim. Znala sam dosta toga. U medjuvremenu, tokom ovog mog procesa samootkirvanja, izgubila sam to saznanje. Osladila mi se sloboda. Postala sam racionlanija nego ikad.

I stvarno ne zelim da pisem o tome. Mislim, ima tri ziliona tekstova o istoj temi. Pocinju da nam ispiraju mozak sa tim kako je danas komplikovano upoznati kvalitetnu osobu i imati vezu. Ne, necu da budem deo toga. Ima da zagovaram suprotno, ma koliko god se pokazalo da nisam upravu.

Ustvari, mozda samo treba razloziti stvari. Od komplikovanog svesti na jednostavno i resenje svakog problema ce se pokazati. Postoji cak i rec za to- pojednostaviti stvari! Eto, sasvim jednostavno.

S tim sto to jednostavno u teoriji postaje komplikovano u praksi. Nema veze.

Zivela jednostavnost!

Zivela konfuzija!

Reinkarnacija

Ova kisa sto konstantno pada ovih dana zaista ubija zelju za bilo cim. A jos u kombinaciji sa radnim obavezama moze da bude potpuno pogubna.

S obzirom da inspiracije za pisanje vec danima nemam, koncentracije za citanje jos manje (sad vise ne mogu ni one "knjige"), zelja za radom kao da nikad nije ni postojala, a kad pomislim na ucenje samo mi se okrene stomak. Otkako sam dala one specijalisticke u februaru, nema sanse... A tako mi je jos malo ostalo sa ovim strucnim ispitima, da je prosto greota sto ne ucim. Ali dobro, evo, samo da prodju ovi uzasni dani i pocinjem.

Naravno, u skladu sa odvratnim vremenom, mora da se izdesavaju jos neke stvari koje ga nimalo ne cine laksim za podnosenje.

Ovu nedelju bih mogla nazvati nedeljom reinkarnacije. Prvo sto Nemac dolazi u posetu Beogradu, a drugo sto se Amer odjednom javio. O drage bivse ljubavi, nemojte reinkarnirati. Ok, za Amera je vise dosadno, i nema tu sta mnogo da se prica. A Nemac..Ah, taj Nemac. Ali, ostavicu to za drugi put...mislim pisanje, a ne vidjanje.

Evo malo muzike, ko zna mozda vas oraspolozi:

Twitterasica- It is me!

Otvorila sam svoj twitter nalog. Odnosno, aktivirala sam svoj twitter nalog, koji je otvoren navodno jos Decembra 2010...hmmm, ne mogu cak ni da se setim kad sam to uradila... Ali u svakom slucaju, postajem prava zena, devojka, zena-devojka, devojka-zena od tehnike!
(btw- kad se od devojke postaje zena??? kad se udam?? to bi bas bilo super, onda bih jos dugo bila devojkaaa, a jel onda postoji rizik da budem baba-devojka, kad se to postaje?? sa 70??)
Da rekapituliram:
- Imam najfancy android telefon
- Sa prijateljima se dopisujem preko vibera, whatsup je tako passe
- Imam facebook, mada i nisam nesto aktivna na njemu...
- Imam instagram, mada ni tu bas i nisam aktivna
- Imam blog, mada to malcice krijem od blize javnosti a srecna sam sto dolazi do sire javnosti
- Iiii  sad imam i twitter!

Da li posotji jos nesto sto treba imati?

Ovaj twitter je potpuni hit!

Tako bi htela da imam sto vise followera, ali niko me ne prati! Odnosno imam 2 followera, od cega je jedan moj otac...ufff!

Kako se dobijaju followeri na twitteru??

Nema veze sto nemam followere, glavno da ja pratim ove zanimljive twitterase. Ovo sve lici na srednju skolu. Znate one gotivne face sa kojima se svi uvek druze. Moram da priznam da nikad nisam bila "gotivna faca" u srednjoj skoli. Mozda zato sto sam bila dve godine mladja od svih? I sad te gotivne face su previse cool da bi pratile sve one koje njih prate...mnogo su bitni...
Uf hocu i ja da budem bitna!

Imam novog followera! Ah, to je Miss AAA, kojoj sam sad pisala da me prati... Nema veze, sad ce, sad ce, sad cu i ja uskoro biti bitna.

Kao rezultat ovog twittovanja u pokusaju, nista nisam uradila na poslovnom planu! Koncentracija mi je odavno nestala, a na ovom twitteru se stalnoo nesto desava i ne mogu da prestanem da ga proveravam i gledam sta se desava.

Nije ni cudo sto ponekad pomislim kako vise necu da citam knjige. Znate sta, na mene knjige mnogo uticu. Toliko se sazivim sa glavnim akterima da je to strasno. Prosli put, nakon sto sam procitala Dedicku, odvazila sam se da posaljem Nemcu mail (please see: Eto). I ok, to i nije bio toliko los korak, ali opet. Da nisam citala knjigu mozda to ne bih uradila??
Sad citam dnevnik Bridzit Dzouns, ovaj novi deo. Posto nisam citala nijedan pre toga, ne znam koji je ovo deo. I bas je cool knjiga. Ionako i dalje nemam koncentracija za nesto ozbiljnije. Pa sto se onda pa muciti?? I onda, kao efekat toga, eto aktiviram svoj Twitter nalog!
Zamislite da pocnem da citam neku samoubilacku knjigu, da li bih se samoubila??
Procitala sam i Aleksandru Poter- u potrazi za Romeom. Super knjiga! I za divno cudo nije imala nikakav efekat na moj svakodnevni virtuelni i ovaj drugi zivot.

Da li je zakljucak: Moram da prestanem da citam??

Verovatno ne. Ali bih mogla da krenem da opet ucim (jos jedna runda strucnih ispita), a i da radim. Cisto eto, reda radi.

Uh, to me podseti, imam toliko puno posla....sutra cu to. Uostalom zar ne kaze ni manje ni vise nego Scarlett O' Hara- Sutra je novi dan?? After all, tomorrow is another day!

Hocete mozda da me zapratite: lizinnever_land

Park

Kad ste poslednji put seli na klupicu u parku? Ja ne pamtim. I bas zbog toga, resila sam da danas sednem. Prolazim kroz ovaj park kod NBS-a svaki dan, okkk- skoro svaki dan, odnosno onih dana kad se kuci vracam peske, hmm mozda i ne bas taako cesto...,i danas mi posebno budi lepa secanja, mozda jer su ove boje nekako vise dosle do izrazaja zbog prelamanja svetlosti? A mozda i ne, ne mogu bas da kazem da sam ekspert za prelamanje svetlosti, fotografiju, i tako te stvari, ali stvarno danas ima nesto posebno u ovom parku. 

I ne, nisam zaljubljena! Casna rec... ali me to nije sprecilo da se setim kako sam bila divno zaljubljena i kako sam se ljubakala na tim klupicama... hmmm kad li sam se poslednji put ljubila na klupici u parku? Mozda jos bitnije pitanje- sa kim? Uh ne, to zvuci sasvim pogresno. 

Kako god, ne mogu da se setim, secam se jedino tih prvih poljubaca i setnji kroz upravo ovaj park, ovim stazama (doduse nisu ovako fancy bile uredjene) i tako skoro svaki dan nepune dve godine, bas mi je bilo lepo, slatko, prava onako prva ljubav. Kako oni bese kazu- prva ljubav zaborava nema :) ne bih se bas upotpunosti slozila sa tom konstatacijom, ali prvo ljubljenje u parku definitivnk zaborava nema.
Inace, ovaj post pisem skoro citav dan, zapocela sam ga u parku na klupici, a evo zavrsila kod kuce na trosedu...

Posted via Blogaway

Razvedravanje

Nema lepseg osecaja nego kad dozivim neki poslovni uspeh. Mali ili veliki, osetim elan, zelju za daljim radom, naboj pozitivne energije. Da ne bih izgubila taj fenomenalan osecaj, odmah nastavljam da radim, a evo samo malo muzike za ovaj promenljivo kisni dan...

https://www.youtube.com/watch?v=VZQawH8Es70&list=PLE35354597D647133&index=22

A za one koji preferiraju originalnu, italijansku, verziju- voila!:

Enjoy!

Dear pride, where are you?

Pisem na putu izmedju Nisa i Leskovca-pocela sezona revizija, pa je postalo dinamicno... Uglavnom, razmisljam o svemu i svacemu a i razna osecanja mi se usput javljaju.
Da li smo zaista sve toliko romanticne i potajno se nadamo princu na belom konju? Ili u zelji da sebe zastitimo, namerno bezimo od romantike i igramo na kartu hladnih, racionalnih, i najpre realnih zena/devojaka.

Mala digresija- pre neki dan, fenirajuci se za kulturno uzdizanje, odnosno za odlazak u Kolarac (ovo je eto, cisto da se malo pohvalim kako posecujem i ta mesta), videla sam svoju prvu sedu!! Hmmm, ipak cu o tome drugi put da razmisljam...da se vratim na tematiku, to je pametnije- valjda??

Elem, burno proveden vikend, a i cela protekla nedelja navode me na razno razna razmisljanja i planiranja. Najvise volim da planiram ono sto se isplanirati ne da... Na primer, s kim cu ovog leta na more? Puno opcija je u igri, a meni najdraza, naravno, u svakoj prici (ili sad vec i postu) mirodjija- gospo'n Nemac... Za pocetak dolazi krajem aprila. Da li cemo se videti? Maaa jokk, eto ja cu da sedim kod kuce i vrtim prste... Ufff, da. Naravno da cemo se videti i provesti tih par dana zajedno. Efekat toga- tek sledi. Kako je sad divno pratiti onu zivotnu filozofiju- bice kako bude, (ili kako bude bice?). Zanimljivo kako se te moje zivotne filozofije menjaju od trenutka do trenutka, u zavisnosti kako mi koja odgovara. A sad mi definitvno ne odgovara da razmisljam o mogucim posledicama. Mislim, ko jos o tome razmislja?? 

Kaze mi danas moja new frendica koja ima sve one AAA atribute (spomenuh je ranije u nekom postu) kako nam je nas pride negde nestao. Nema ga. Ispario iz organizma. Hmmm, pa mozda i jeste, ali upravo zbog nedostatka ponosa (ili mozda njegovog trenutnog zimskog sna u letnjim mesecima) nama je trenutno takooo dobro. Ponos, savest, i tako te apstraktne stvari? Ko jos o njima razmislja...? 

Salu na stranu, u ovom medjuvremenu dok se razmisljamo da li smo romanticne duse koje cekaju princa na belom konju, ili mozda on nas?, ili smo pak potpuno odustale od romantike i knjiskih epiloga, treba iskorisitit slobodno vreme na najbolji moguci nacin. Kome sta prija neka izvoli. Danas barem nema osudjivanja i sve je dozvoljeno. Hoces mozda jedno jednonocno stajanje, ha! kakav fenomenalan bukvalan prevod!, ili napijanje uz smeh i ples sa drugaricama, ili nesto trece (npr mirno vece uz klasicnu muziku- mada bih toplo preporucila nakon te mirne veceri ludi izlazak, ta klasicna muzika cesto ume da probudi romanticne duse)- the choice is yours, serve yourself as you please! 

U pola noci

Vec uveliko sam spremna za svoje carstvo snova, umorna od lumpovanja tokom vikenda ceo dan cekam ovaj trenutak mira i sna... Cak sam kupila par knjiga tokom vecernje setnje sa KeVom, procitala par stranica, cak i film odgledala, ugasila svetlo i sa osmehom docekala da me uhvati prvi san.

A onda, zlokobni zvuk se zacu sa mog mobilnog cuda...ocekujem mail od Nemca, u kojem znam da nista nece pisati, da ce biti samo jos jedan u nizu mailova koje smo razmenili prethodnih dana. Besmislen mail. Besmislen kao i mnogo toga besmislenog sto bi nas moglo okarakterisati. Kako god. Uprkos besmislu, i cinjenici da ni u tom mailu ustvari nista znacajno nece napisati, zatreperi davno zaboravljeni leptiric u meni na ovaj kratki tupi zvuk mog mobilnog cuda.

Medjutim- umesto Nemca, stize neko sasvim glupavo obavestenje, junk mail koji moj gmail ne prepoznaje kao junk. Junk, spam, whatever... i ustvari mozda je to i poruka da bi i Nemac trebao da bude junk/spam, a ne priority inbox. Hmmm, da... Mozda, cak sta vise skoro sigurno bi to tako trebalo da bude. Ali, kako to cesto biva, mnogo toga bi trebalo da bude pa nije. Tako i ovaj mail.

Posted via Blogaway