I da, novi post, inspiracije ocigledno ne manjka. A dok ne ovladam svim mogucim tehnikama (ah znam, covek bi pomislio da to ocas posla), eto duplog obavestenja.
Izol'te link:
https://lizainanewworld.wordpress.com/2015/12/05/zlatni-zlatko/
субота, 5. децембар 2015.
четвртак, 3. децембар 2015.
Wordpress hello hello, blogger goodbye
E pa, znate ono- kad nece breg Muhamedu, Muhamed ce bregu. E, tako sam i ja odlucila da napustim nas ljubljeni blogger i da predjem konkurenciji- Wordpress, here I am!!
Dragi moji nova adresa je:
https://lizainanewworld.wordpress.com/
Nadam se da cemo nastaviti i tamo da se druzimo,
Ljub ljub, kiss kiss
Dragi moji nova adresa je:
https://lizainanewworld.wordpress.com/
Nadam se da cemo nastaviti i tamo da se druzimo,
Ljub ljub, kiss kiss
Kad tehnika zakaze, i tako to
Ovako, ako nesto ume da me iznervira to je kad nesto ne funkcionise a ja ne mogu da prokljuvim zbog cega. Tako recimo na ovom glupavom bloggeru, odjednom su za prethodni post prestali da mi se pojavljuju komentari, hvala Google+ na postojanju pa tu mogu sve da ispratim. A onda i hvala svima vama na divnim zeljama :)
Kratak osvrt na politiku
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
Ok, shvatili smo.
Kurir predvodi bitku protiv cenzure i ovog diktatorskog rezima?! Really?? E pa da. Dame i gospodo, sta da vam kazem, ovo zaista pocinje da lici kao da nas je neko prebacio u neki paralelni univerzum u kojem vladaju mentalno oboleli ljudi. Ne znam sta drugo da kazem.
Evo jednog zanimljivog teskta u Danas-u povodom Kesicevog odlaska sa medijskog neba Srbije. Konacnog ili ne, pokazace vreme.
KLIK
Koje jos misli da podelim sa vama...hm, a da, ako ste u prilici kupite novi NIN- odlican intervju koji je vodila Olja Beckovic sa Miroslavom Milenovic (malo promocije nikad nije na odmet)
Uglavnom, oni koji me znaju, znaju koliko mi se sve to ovde smucilo. Vi sto me ne znate: da, sve mi se smucilo.
No, sta je tu je.
Elem, da se prebacimo na lepse stvari.
U subotu smo moj dragi i ja slavili veridbu. Sve je krenulo sa malim intimnim okupljanjem, a zavrsismo sa brojem ljudi kao na omanjoj svadbi ni manje ni vise nego 70-tak. Mojih naravno.
Ali first things first.
Kako biste mogli da pratite sad price koje osecam da se ce nadolaziti moram da vam dam mali uvod o mom darlingu i meni.
Izabranik moga srca (oh da znam, kakav bljuc izraz hehe) je hmmm kako to reci a ne zvucati znate onako, ko neka burzujka..., on je, sto bi rekli- covek sa sela. Ili barem propagira tu ideju. Jeste da je ziveo dvaes' godina u Americi, jeste da je totalno u kapitalistickom fazonu, jeste da su njegovi gradski ljudi, jeste da sad zivi u srcu Beograda (na Vracaru naravno, a gde drugde?), ali ako njega pitate on je jel'te decko sa sela.
Dok nismo imali u planovima planiranje svadbe, to je imalo jedan sasvim specijalan sarm. Selo u srcu Sumadije, lepo sredjeno, veliko imanje, puno zemlje, svasta nesto sade i rade, poljopvireda u punom mahu. Planova za razvoj svega i svacega milion. Mogucnosti za sanjarenje i pametovanje neograniceno. Za mene, dete sa asfalta, cista egzotika.
E, onda je na sto dosla nova tema: organizacija svadbe.
Odjednom izlaze na videlo i ne toliko egzoticne stvari- kao sto su stavovi buduceg svekra da oni zene sina, te oni organizuju svadbu; pa onda kako to vec sleduje- ja ulazim u njihovu porodicu; pa to sve mora tamo da se odradi, itd itd, mozete vec naslutiti sve moguce zavrzlame u kom pravcu idu.
I sad, posto sam ipak predosecala sve ove, da tako kazem, specificnosti, ja sam resila da, ni manje ni vise, nego, dignem sve 4 u vis, pa kako bude bice. Prepustila sam se celoj toj euforiji i organizaciji svadbe u srcu Sumadije, u potpuno drugacijem stilu od onog na koji sam navikla, sa potpuno drugacijom tematikom nego tamo nekom koja bi meni bila bliskija. I pravo da vam kazem, nista mi ne fali, barem ne za sad.
U svemu tome, sam odlucila da organizujem dve stvari poptuno po mom ukusu:
1. Veridba- jedan od obicaja, za koji naravno nisama imala pojma. Umesto intimnog rucka sa roditeljima (sto se kod mene ispostavilo kao izuzetno komplikovano, a ono sto je komplikovano ovaj put ostavljamo za drugi put), ja sam zajedno sa mamom odlucila da napravimo pravo oklupljanje sa familijom i prijateljima, da lepo svima predstavimo buducu mi tazbinu ( da li se to tako uopste kaze??)- intimno druzenje se na kraju pretvorilo u pravu zurku. Sve u svemu, moram reci da je zaista bilo fenomenalno, djuskalo se do zore. Osecala sam se kao da mi je rodjendan- potpuno drazesno!
2. Devojacko vece- ok, jeste da je na dugom stapu, ali sto cu da napravim zurku! Muzika, devojke, momci, ma ludilo cisto!! Nema ono nas 15 zena u kafani, klubu ili gde vec. Ma zurka, nego sta. Mesano, samo mesano! Mozda padne i neki Solun pre ili posle, ali za to jos ima vremena.
Elem, nakon toga, sto se mene tice moze sve. I dvojka da mi tandrce celo vece, sva kolca ima da naucim da igram!
E sad kad sam vam dala mali uvod, kad me opet nadodje inspiracija moracemo malo da se pozabavimo obicajima- a ima ih bogami kolko hoces!
Kratak osvrt na politiku
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
"...premijer Vucic je danas..."
Ok, shvatili smo.
Kurir predvodi bitku protiv cenzure i ovog diktatorskog rezima?! Really?? E pa da. Dame i gospodo, sta da vam kazem, ovo zaista pocinje da lici kao da nas je neko prebacio u neki paralelni univerzum u kojem vladaju mentalno oboleli ljudi. Ne znam sta drugo da kazem.
Evo jednog zanimljivog teskta u Danas-u povodom Kesicevog odlaska sa medijskog neba Srbije. Konacnog ili ne, pokazace vreme.
KLIK
Koje jos misli da podelim sa vama...hm, a da, ako ste u prilici kupite novi NIN- odlican intervju koji je vodila Olja Beckovic sa Miroslavom Milenovic (malo promocije nikad nije na odmet)
Uglavnom, oni koji me znaju, znaju koliko mi se sve to ovde smucilo. Vi sto me ne znate: da, sve mi se smucilo.
No, sta je tu je.
Elem, da se prebacimo na lepse stvari.
U subotu smo moj dragi i ja slavili veridbu. Sve je krenulo sa malim intimnim okupljanjem, a zavrsismo sa brojem ljudi kao na omanjoj svadbi ni manje ni vise nego 70-tak. Mojih naravno.
Ali first things first.
Kako biste mogli da pratite sad price koje osecam da se ce nadolaziti moram da vam dam mali uvod o mom darlingu i meni.
Izabranik moga srca (oh da znam, kakav bljuc izraz hehe) je hmmm kako to reci a ne zvucati znate onako, ko neka burzujka..., on je, sto bi rekli- covek sa sela. Ili barem propagira tu ideju. Jeste da je ziveo dvaes' godina u Americi, jeste da je totalno u kapitalistickom fazonu, jeste da su njegovi gradski ljudi, jeste da sad zivi u srcu Beograda (na Vracaru naravno, a gde drugde?), ali ako njega pitate on je jel'te decko sa sela.
Dok nismo imali u planovima planiranje svadbe, to je imalo jedan sasvim specijalan sarm. Selo u srcu Sumadije, lepo sredjeno, veliko imanje, puno zemlje, svasta nesto sade i rade, poljopvireda u punom mahu. Planova za razvoj svega i svacega milion. Mogucnosti za sanjarenje i pametovanje neograniceno. Za mene, dete sa asfalta, cista egzotika.
E, onda je na sto dosla nova tema: organizacija svadbe.
Odjednom izlaze na videlo i ne toliko egzoticne stvari- kao sto su stavovi buduceg svekra da oni zene sina, te oni organizuju svadbu; pa onda kako to vec sleduje- ja ulazim u njihovu porodicu; pa to sve mora tamo da se odradi, itd itd, mozete vec naslutiti sve moguce zavrzlame u kom pravcu idu.
I sad, posto sam ipak predosecala sve ove, da tako kazem, specificnosti, ja sam resila da, ni manje ni vise, nego, dignem sve 4 u vis, pa kako bude bice. Prepustila sam se celoj toj euforiji i organizaciji svadbe u srcu Sumadije, u potpuno drugacijem stilu od onog na koji sam navikla, sa potpuno drugacijom tematikom nego tamo nekom koja bi meni bila bliskija. I pravo da vam kazem, nista mi ne fali, barem ne za sad.
U svemu tome, sam odlucila da organizujem dve stvari poptuno po mom ukusu:
1. Veridba- jedan od obicaja, za koji naravno nisama imala pojma. Umesto intimnog rucka sa roditeljima (sto se kod mene ispostavilo kao izuzetno komplikovano, a ono sto je komplikovano ovaj put ostavljamo za drugi put), ja sam zajedno sa mamom odlucila da napravimo pravo oklupljanje sa familijom i prijateljima, da lepo svima predstavimo buducu mi tazbinu ( da li se to tako uopste kaze??)- intimno druzenje se na kraju pretvorilo u pravu zurku. Sve u svemu, moram reci da je zaista bilo fenomenalno, djuskalo se do zore. Osecala sam se kao da mi je rodjendan- potpuno drazesno!
2. Devojacko vece- ok, jeste da je na dugom stapu, ali sto cu da napravim zurku! Muzika, devojke, momci, ma ludilo cisto!! Nema ono nas 15 zena u kafani, klubu ili gde vec. Ma zurka, nego sta. Mesano, samo mesano! Mozda padne i neki Solun pre ili posle, ali za to jos ima vremena.
Elem, nakon toga, sto se mene tice moze sve. I dvojka da mi tandrce celo vece, sva kolca ima da naucim da igram!
E sad kad sam vam dala mali uvod, kad me opet nadodje inspiracija moracemo malo da se pozabavimo obicajima- a ima ih bogami kolko hoces!
среда, 18. новембар 2015.
B2B
Bog'te, skoro mesec ipo od prethodnog posta, al vreme leti, ko bi reko. Sedim tako na poslu, ima ga poprilicno pa je onda muka zapoceti, i razmisljam o predstojecem ispitu- jos ovaj i eto meni dugoocekivane licence.
Nego, as you may know, pocetkom septembra uskocih u "zajednicki zivot" vode. A onda malo zatim i:
E sad necu vas smarati sa svim mogucim kombinacijama koje sam isprobala, a bilo ih je, cisto da se zna, jer sebe nikad nisam umela da zamislim u vencanici, pa mi se retko koja zaista i svidi. No, naci ce se vec nesto.
U medjuvremenu planiranje se vec ozbiljno zahuktava.
Gosti:
Spisak broji 200 ljudi. Samo sa moje strane. Pa jos 200 sa djuvegijine, i eto nama 400 gostiju. Sitnica.
Lokacija:
Kragujevac. U prevodu, ovih mojih 200 treba smestiti i doterati do Kragujevca. Sitnica.
Muzika:
bez orkestra, nista! Narodnog, naravno. Al' eto zackoljice, izbirljiva mlada (odnosno moja malenkost) bi malo muzike na engleskom, a bilo bi odlicno ako bismo mogli i koji francusku pesmicu. Znate onu Zaz- je veux d'l'amour, d'la joie, de la bonne humeur.. Ili mozda Edith Piaf?
Sve ce to djuvegija da sredi! Mlada resila da digne sve 4 uvis i samo da daje instrukcije. A usput da trazi cudesnu pesmu za prvi ples.
Djuvegijina tasta:
Tako sitna i na prvi pogled miroljubiva. Ali, ispod mire sto djavola vire. U ovom slucaju i vidu 100 pitanja. 1000 zasto i 1000 zato.
"Svadba jeste za 8 meseci, ali o nekim stvarima treba odmah razmisljati". Pomislim ja neke krucijalne stvari koje sam zaboravila.
"Ko ce da kiti svatove? Drugo,da li se pokloni daju pre ulaska u salu ili nakon? A cvece? A slikanje? A.."
Khmm, polako mama, ima vremena. Nemoj da nam djuvegija pobegne glavom bez obzira. Sta cu onda?!
To me natera da se prisetim zanimljivih dogovodvstina iz samackog zivota. Hmm, pa ne mogu bas da kazem da mi je bilo lose, cak sta vise.
Prodje mi misao da mozda dam malo mami podstreka sa svim tim ispitivanjem, mozda jos malo uzivanja u solovanju i nije bas tako na odmet.
Ali kad vidim svog dragog omeksa mi srce, pa mi bude malo zao potencijalnih muka koje ga cekaju.
I tako, ukratko, jasno vam je zasto postova nema.
Nego, as you may know, pocetkom septembra uskocih u "zajednicki zivot" vode. A onda malo zatim i:
E sad necu vas smarati sa svim mogucim kombinacijama koje sam isprobala, a bilo ih je, cisto da se zna, jer sebe nikad nisam umela da zamislim u vencanici, pa mi se retko koja zaista i svidi. No, naci ce se vec nesto.
U medjuvremenu planiranje se vec ozbiljno zahuktava.
Gosti:
Spisak broji 200 ljudi. Samo sa moje strane. Pa jos 200 sa djuvegijine, i eto nama 400 gostiju. Sitnica.
Lokacija:
Kragujevac. U prevodu, ovih mojih 200 treba smestiti i doterati do Kragujevca. Sitnica.
Muzika:
bez orkestra, nista! Narodnog, naravno. Al' eto zackoljice, izbirljiva mlada (odnosno moja malenkost) bi malo muzike na engleskom, a bilo bi odlicno ako bismo mogli i koji francusku pesmicu. Znate onu Zaz- je veux d'l'amour, d'la joie, de la bonne humeur.. Ili mozda Edith Piaf?
Sve ce to djuvegija da sredi! Mlada resila da digne sve 4 uvis i samo da daje instrukcije. A usput da trazi cudesnu pesmu za prvi ples.
Djuvegijina tasta:
Tako sitna i na prvi pogled miroljubiva. Ali, ispod mire sto djavola vire. U ovom slucaju i vidu 100 pitanja. 1000 zasto i 1000 zato.
"Svadba jeste za 8 meseci, ali o nekim stvarima treba odmah razmisljati". Pomislim ja neke krucijalne stvari koje sam zaboravila.
"Ko ce da kiti svatove? Drugo,da li se pokloni daju pre ulaska u salu ili nakon? A cvece? A slikanje? A.."
Khmm, polako mama, ima vremena. Nemoj da nam djuvegija pobegne glavom bez obzira. Sta cu onda?!
To me natera da se prisetim zanimljivih dogovodvstina iz samackog zivota. Hmm, pa ne mogu bas da kazem da mi je bilo lose, cak sta vise.
Prodje mi misao da mozda dam malo mami podstreka sa svim tim ispitivanjem, mozda jos malo uzivanja u solovanju i nije bas tako na odmet.
Ali kad vidim svog dragog omeksa mi srce, pa mi bude malo zao potencijalnih muka koje ga cekaju.
I tako, ukratko, jasno vam je zasto postova nema.
понедељак, 5. октобар 2015.
15 godina kasnije
Danas je 15 godina od 5-to oktobarkse "revolucije". Mislili ste da bi bilo za ocekivati da se ovaj datum i zvanicno obelezi? Ili recimo da cemo imati neki vid setnje gradom, demonstracija, talk show-a, izvestaja medija (nekad i sad), intervjua, vesti? Nesto?
Dobro dosli u zemlju Srbiju.
U kojoj vreme ide u nazad.
U kojoj gradjani izrazavaju svoje veliko nezadovoljstvo na twitteru i facebooku.
U kojoj se gradi Beograd na vodi.
U kojoj niko nikad ne odgovara.
U kojoj moze da se desi pad helikoptera koji niko nikad ne istrazi.
U kojoj moze da prodje da Ministar Unutrasnjih Poslova ima lazan PhD.
U kojoj kako stvari stoje i gradonacelnik glavnog grada ima lazan PhD.
U kojoj se ne zna ko jos iz vladajuce strukture ima lazan PhD.
U kojoj vlada cenzura i autocenzura.
U kojoj brat Premijera ima laznu licnu kartu i otvara fantomska preduzeca.
U kojoj otpora nema.
Dobro dosli u zemlju Srbiju.
среда, 23. септембар 2015.
Zivim brzo i hranim se lako
Da li zbog preterano brzog vodjenja zivota, previse posla, stresa, otudjenosti i ostalih negativnih stvari koje karakterisu danasnji zivot, ali imam utisak da smo toliko zedni romantike, lepote, i iskoriscavanja svakog moguceg trenutka da se u tome izgubimo i prosto- preteramo.
U svakom slucaju, nailazim ovih dana na kojekakve clanke, fotografije, motivacione poruke, svasta nesto, ali opet nista na cemu bih se zadrzala vise od trena, dva. Jer mora se brzo preci na nesto drugo, peto, deseto. Zivim brzo i hranim se lako (ako mene pitate super slogan a najapsurdnija reklama za cips).
I u tom mom surfovanju, naletim danas na sledeci clanak:
Klik
Ne mogu da kazem da se nisam ponadala da je u pitanju jedna bas lepa romanticna prica, filmska. Cak ima i onaj film gde mu ona ostavlja svoj broj telefona na novcanici i onda se valjda nalaze ponovo dan pred necije vencanje i shvataju da su ustvari oni idealni jedno za drugo, i pa, kraj vec naslucujete- they lived happily ever after. I da, cak sam uspela da nadjem i na koji film mislim- Serendipity!!
Medjutim, naravno, ono sto je na filmu nije i u stvarnom zivotu. I koliko god mi pokusavali da od nasih zivota pravimo filmove i filmske scene- uostalom tako smo i dosli do fenomena reality-a; ipak se skoro uvek ispostavi da velikih romanticnih prica i drama nema, ili su barem strasno retke. Nije ni cudo sto glavna mudrost kaze da srecu cine sitnice.
Ali ponekad je tesko ne poleteti i ne pozeleti sudbinu junaka sa velikog platna. A kako da je i ne pozelimo kad su svi tako mladi, lepi, pametni i uspesni.
A sad malo o panici i (ne)jakim muskarcima.
Sa mnom u firmi radi jedan simpatican korpulentan momak- BB (The Big Boy). Pre ponovnog pocetka sa Amerom, bilo je tu svakakvih nekih varnica, ceznjivih pogleda, popijenog vina, ali u kljucnom trenutku se ispostavilo da BB ima dugu vezu, koju do tog trenutka nije nasao za shodno da spomene i tako da je brze bolje otisao u nepovrat. Ustvari, u skoro pa nepovrat. Kako to vec slucajnost nalaze, BB se od pre par nedelja vratio da radi bas na istom projektu kao i ja, u istoj kancelariji, za istim stolom, al preko puta.
I naravno nakon debakla i ispadanja potpunog kretena, BB vise nije nimalo zanimljiv ali njegovi stalni pokusaji i pozivi na flert ne ostaju ne primeceni. Ne mogu da kazem da ne primecujem sarm kojim i dalje odise, ali sam sva sreca potpuno okupirana svojim darlingom da mi sada niko vise nije toliko zanimljiv.
Idemo mi tako i na pauze, i na ruckove, ponekad svi zajedno odemo i posle posla na koju casu vina, sve su to lepa druzenja.
I tako i danas, odemo na pauzu. Lepo se najeli, pa kafica, pa nesto slatko, pa put nazad jer raditi se mora.
Napokon dolazimo u zgradu i pravac u lift. Malo je guzvanjac jer nas je petoro u liftu, a lift poprilicno mali.
13:15
Krljkrklkrljrk
Lift se zaglavioNas tri malo sitnije i njih dvojica krupnijih.
Covek bi ocekivao da njih dvojica preuzmu situaciju u svoje ruke.
Ali to su ta nerealna ocekivanja.
13:16
BB podvikne "Pritisni to dugme za alarm", drzim ga par sekundi, kaze on opet "Drzi to malo duze!". Nas tri se pogledamo, drzim ja to cudo.
13:17
Oglasava se obezbedjenje koje nas obavestava da ne moze da otvori vrata da je zvao odrzavanje i da moramo da sacekamo. Malo nekontrolisanog smeha i nas tri krenemo da cavrljamo o suknjama, haljinama, cipelama kako bismo opustile atmosferu.
13:19
Odjednom BB se opet oglasava "Moramo da cutimo da ne bismo koristili kiseonik!".
Zavlada muk u liftu- nista od opustene atmosfere
13:21
Odjednom svi teze disemo, odjednom primecujemo kako vazduha nema. Jedna kaze kako je jedna koleginica ostala sat vremena zaglavljena. Shvatamo da necemo imati vazduha za narednih sat vremena.
Krece lagana panika da se siri.
13:25
Lift se oglavljuje, staje na 6. spratu i mi izlazimo. Uh, lakse se dise. BB se malo brecne na obezbedjenje i odjuri ka nasoj kancelariji.
Sedim ja sad tako u kancelariji, sedi on preko puta mene i ja shvatim da su ovo oni trenuci kad neko postane za sva vremena potpuno nezanimljiv jer je odreagovao onako kako ne zelite. Sex & The City- uvek imaju odgovor na sve:
Eto, tako to nekako ide....
U svakom slucaju, nailazim ovih dana na kojekakve clanke, fotografije, motivacione poruke, svasta nesto, ali opet nista na cemu bih se zadrzala vise od trena, dva. Jer mora se brzo preci na nesto drugo, peto, deseto. Zivim brzo i hranim se lako (ako mene pitate super slogan a najapsurdnija reklama za cips).
I u tom mom surfovanju, naletim danas na sledeci clanak:
Klik
Medjutim, naravno, ono sto je na filmu nije i u stvarnom zivotu. I koliko god mi pokusavali da od nasih zivota pravimo filmove i filmske scene- uostalom tako smo i dosli do fenomena reality-a; ipak se skoro uvek ispostavi da velikih romanticnih prica i drama nema, ili su barem strasno retke. Nije ni cudo sto glavna mudrost kaze da srecu cine sitnice.
Ali ponekad je tesko ne poleteti i ne pozeleti sudbinu junaka sa velikog platna. A kako da je i ne pozelimo kad su svi tako mladi, lepi, pametni i uspesni.
A sad malo o panici i (ne)jakim muskarcima.
Sa mnom u firmi radi jedan simpatican korpulentan momak- BB (The Big Boy). Pre ponovnog pocetka sa Amerom, bilo je tu svakakvih nekih varnica, ceznjivih pogleda, popijenog vina, ali u kljucnom trenutku se ispostavilo da BB ima dugu vezu, koju do tog trenutka nije nasao za shodno da spomene i tako da je brze bolje otisao u nepovrat. Ustvari, u skoro pa nepovrat. Kako to vec slucajnost nalaze, BB se od pre par nedelja vratio da radi bas na istom projektu kao i ja, u istoj kancelariji, za istim stolom, al preko puta.
I naravno nakon debakla i ispadanja potpunog kretena, BB vise nije nimalo zanimljiv ali njegovi stalni pokusaji i pozivi na flert ne ostaju ne primeceni. Ne mogu da kazem da ne primecujem sarm kojim i dalje odise, ali sam sva sreca potpuno okupirana svojim darlingom da mi sada niko vise nije toliko zanimljiv.
Idemo mi tako i na pauze, i na ruckove, ponekad svi zajedno odemo i posle posla na koju casu vina, sve su to lepa druzenja.
I tako i danas, odemo na pauzu. Lepo se najeli, pa kafica, pa nesto slatko, pa put nazad jer raditi se mora.
Napokon dolazimo u zgradu i pravac u lift. Malo je guzvanjac jer nas je petoro u liftu, a lift poprilicno mali.
13:15
Krljkrklkrljrk
Lift se zaglavioNas tri malo sitnije i njih dvojica krupnijih.
Covek bi ocekivao da njih dvojica preuzmu situaciju u svoje ruke.
Ali to su ta nerealna ocekivanja.
13:16
BB podvikne "Pritisni to dugme za alarm", drzim ga par sekundi, kaze on opet "Drzi to malo duze!". Nas tri se pogledamo, drzim ja to cudo.
13:17
Oglasava se obezbedjenje koje nas obavestava da ne moze da otvori vrata da je zvao odrzavanje i da moramo da sacekamo. Malo nekontrolisanog smeha i nas tri krenemo da cavrljamo o suknjama, haljinama, cipelama kako bismo opustile atmosferu.
13:19
Odjednom BB se opet oglasava "Moramo da cutimo da ne bismo koristili kiseonik!".
Zavlada muk u liftu- nista od opustene atmosfere
13:21
Odjednom svi teze disemo, odjednom primecujemo kako vazduha nema. Jedna kaze kako je jedna koleginica ostala sat vremena zaglavljena. Shvatamo da necemo imati vazduha za narednih sat vremena.
Krece lagana panika da se siri.
13:25
Lift se oglavljuje, staje na 6. spratu i mi izlazimo. Uh, lakse se dise. BB se malo brecne na obezbedjenje i odjuri ka nasoj kancelariji.
Sedim ja sad tako u kancelariji, sedi on preko puta mene i ja shvatim da su ovo oni trenuci kad neko postane za sva vremena potpuno nezanimljiv jer je odreagovao onako kako ne zelite. Sex & The City- uvek imaju odgovor na sve:
Eto, tako to nekako ide....
петак, 4. септембар 2015.
Big brother is watching you
Ovih dana se pokrenula tema rijalitija u zemlji Srbiji. Sto je i normalno jer, znate, mi vecih problema ni nemamo. Tako barem zvuci kad gledate RTS 1 jutarnji program. Koji je btw najozbiljniji od svih ostalih jutarnjih programa koji se trenutno nude na malim ekranima (hm, doduse ovo malim ekranima je sad vec prevazidjeno, posto pravo da vam kazem sad kad sam birala svoj 32inchni tv nagledala sam se svakojakih samo ne "malih" ekrana, te moj ispade jedan od najmanjih- no dobro, kako god).
E sad, pitate se sigurno vi, otkud to da ja pa gledam RTS 1 jutarnji program- odgovor je sasvim kratak: zapoceh pre koji dan zivot u dvoje. I koliko god to prijalo- a verujte mi da prija, toliko je i cudno, smesno, a pomalo i naporno jer solo vremena za recharge baterija je sve manje. Sad se sve nekako planira- mada, krisom cu priznati da je to za mene fun part- planerka u meni dozivljava dnevne ekstaze...
Elem, da se vratim na tematiku. Posto kao sto rekoh, ovih dana, da ne kazem meseci, u nasoj miloj zemljici cvetaju ruze, najnormalnije je da se pozabavimo nekim malo sporednijim drustvenim temama- ali molim vas samo iz sedeceg polozaja.
I tako, razmisljajuci sta bi mogla da bude senzacija ovih dana, neko je osmislio fenomenalnu ideju- peticija protiv rijalitija na tv-u! Woww, odjednom na hiljade pristalica- jer ne daj boze da izleti na fb da nisi kliknu, lajkovao, sharovao, komentarisao, pa da bude da krisom gledas Happy tv, Farmu i Velikog Brata dok pljujes po netu. Eto nama i velikih i hrabrih studenata koji su se odjednom setili da ne treba da protestuju samo onda kad se dizu skolarine, povecavaju kvote za budzetske studente itd, vec da i oni imaju glas u ovom nasem drustvu- i eto prilike da se organizuje ni manje ni vise protest protiv rijalitia.
Mislili ste da ce neko pokrenuti peticiju protiv cenzure, ili recimo za odgovornost RAA sto ne sankcionisu takve emisije, sto dozvoljavaju kanale kao sto je Happy tv? A pa ne, to nas ne zanima. Uostalom, cenzure nema, zar ne? A ne zanima nas pravo da vam kazem ni Beograd na Vodi, jer mislim tako vec bodemo oci najvoljenijem.
Nego ako moze nesto sto ce javno da pokaze da se vi kulturno uzdizete, da nikad ne gledate te bljuvotine, da umete da prepoznate kic i sund i da se toga gnusate. A ponajvise da ne mozete da verujete kako je moguce da tolika populacija gleda te odvratluke, i uostalom gde su ti ljudi?? Eto, bas vi nikad ne okrenete te kanale. I naravno, ako moze sve to dok sedite za kompom gutajuci ocima sajtove Blica, Kurira, Sveta i Skandala i tu i tamo skrolojuci kroz fb i ocaravajucih slika sa vencanja. Sto pasivnije i agresivnije moguce. Da se zna!
A za to vreme- nas najvoljeniji nas ubedjuje kako ce plate i penzije doziveti nezapamceni rast, protest u vidu gumene patke na vodi se nasilno obustavlja, RTS 1 nam objasnjava kako fenomenalno zivimo, pokazujemo kako smo najhumaniji narod jer iako nismo u EU eto i mi prihvatamo da zajednicki resavamo problem azilanata, i za sam kraj dicimo se fenomalnim rezultatima pregovora sa Kosovom.
Nervira vas rialiti- promenite kanal. Verujte mi, lako je.
E sad, pitate se sigurno vi, otkud to da ja pa gledam RTS 1 jutarnji program- odgovor je sasvim kratak: zapoceh pre koji dan zivot u dvoje. I koliko god to prijalo- a verujte mi da prija, toliko je i cudno, smesno, a pomalo i naporno jer solo vremena za recharge baterija je sve manje. Sad se sve nekako planira- mada, krisom cu priznati da je to za mene fun part- planerka u meni dozivljava dnevne ekstaze...
Elem, da se vratim na tematiku. Posto kao sto rekoh, ovih dana, da ne kazem meseci, u nasoj miloj zemljici cvetaju ruze, najnormalnije je da se pozabavimo nekim malo sporednijim drustvenim temama- ali molim vas samo iz sedeceg polozaja.
I tako, razmisljajuci sta bi mogla da bude senzacija ovih dana, neko je osmislio fenomenalnu ideju- peticija protiv rijalitija na tv-u! Woww, odjednom na hiljade pristalica- jer ne daj boze da izleti na fb da nisi kliknu, lajkovao, sharovao, komentarisao, pa da bude da krisom gledas Happy tv, Farmu i Velikog Brata dok pljujes po netu. Eto nama i velikih i hrabrih studenata koji su se odjednom setili da ne treba da protestuju samo onda kad se dizu skolarine, povecavaju kvote za budzetske studente itd, vec da i oni imaju glas u ovom nasem drustvu- i eto prilike da se organizuje ni manje ni vise protest protiv rijalitia.Mislili ste da ce neko pokrenuti peticiju protiv cenzure, ili recimo za odgovornost RAA sto ne sankcionisu takve emisije, sto dozvoljavaju kanale kao sto je Happy tv? A pa ne, to nas ne zanima. Uostalom, cenzure nema, zar ne? A ne zanima nas pravo da vam kazem ni Beograd na Vodi, jer mislim tako vec bodemo oci najvoljenijem.
Nego ako moze nesto sto ce javno da pokaze da se vi kulturno uzdizete, da nikad ne gledate te bljuvotine, da umete da prepoznate kic i sund i da se toga gnusate. A ponajvise da ne mozete da verujete kako je moguce da tolika populacija gleda te odvratluke, i uostalom gde su ti ljudi?? Eto, bas vi nikad ne okrenete te kanale. I naravno, ako moze sve to dok sedite za kompom gutajuci ocima sajtove Blica, Kurira, Sveta i Skandala i tu i tamo skrolojuci kroz fb i ocaravajucih slika sa vencanja. Sto pasivnije i agresivnije moguce. Da se zna!
A za to vreme- nas najvoljeniji nas ubedjuje kako ce plate i penzije doziveti nezapamceni rast, protest u vidu gumene patke na vodi se nasilno obustavlja, RTS 1 nam objasnjava kako fenomenalno zivimo, pokazujemo kako smo najhumaniji narod jer iako nismo u EU eto i mi prihvatamo da zajednicki resavamo problem azilanata, i za sam kraj dicimo se fenomalnim rezultatima pregovora sa Kosovom.
Nervira vas rialiti- promenite kanal. Verujte mi, lako je.
уторак, 25. август 2015.
Hit of inspiration- not
I da, napokon, dugo ocekivani mali udar inspiracije. I to zahvaljujuci sledecem tesktu:
http://inspirishime.com/brojanje-ovaca/
Lepo je Tolstoj rekao "sve srecne porodice lice jedna na drugu, svaka nesrecna porodica, nesrecna je na svoj nacin", a kako je u ljubavi napokon malo mira i tisine, onda me inspirisu samo neke naporne price politicko-feministicke prirode, a kako nisam bas zamislila ovaj moj blog za tu svrhu, ostajem nema eto vec vise od mesec dana...
Elem, resila sam pre neki dan da se malo opustim, ne pravim planove, spiskove, excel tabele, itd. I naravno, ispade jos gore...
Ne znam...jel vama to podje za rukom kad odlucite?
Kako sam sebi rekla- opusti se, bre!- tako je krenuo haos u glavi.
Da li da renoviram stan, da li da iznajmljujem novi stan, da li da kupujem nov namestaj, da li da renoviram samo trpezariju, da li da menjam krevet, da li da kupim krevet ili da pravim krevet, itd pa ona mala dnevna da li pitanja. Da li, da li, da li, hiljadu da li, a svako da li ima svoju razgranatu strukturu koja ga prati. Za osobu koja voli preglednost- ovo je sve samo ne pregledno.
Sinoc kako nisam mogla da spavam, setila sam se cuvene tehnike brojanja ovaca. I za razliku od autorke gornjeg teksta, moj najveci problem kod brojanja ovaca je- razvoj dogadjaja.
Da li ce naici vuk i pojesti ih?
Da li je tu negde pas da ih tera u pravom pravcu?
A sta ako neka odskakuce negde dalje?
I gde je taj pastir?
A mozda je pastirka?
Ili njihov sin?
Hmm cerka?
A ako je sin/cerka, da li bezbrizno hoda dok krajickom oka nadgleda ovce, ili je pun zebnje da nesto ne zezne?
I dok ja tako slozim tu pricu neophodnu za okvir brojanja ovaca, potpuno se razbudim i krenem da razmisljam o smislu zivota.
Postoji jos jedna varijanta- da zastanem kod prvog pitanja- zamisli vuka koji mi napravi masakar o mog skladno zamisljenog stada.
Da, nikad mi to nije polazilo za rukom...
Ali mozda ne bi bilo lose da se vratim par koraka unazad i dam vam malo intro u desavanja ovog leta.
U novembru prosle godine sam bila povukla 198462. crtu sa Nemcem. A onda su usledili neki besmisleni mailovi, poslednji trzaji neuspesnih a najpre nerealnih planova da bi se to sve zavrsilo pre jedno 2.5 meseca sa vec uveliko zakasnelim potpunim zavrsetkom. Dugo ocekivani momenat tog famoznog closure-a. Trebalo mi je bogami poprilicno... Jedno je reci cao, a nesto sasvim peto je to zaista i osecati.
U medjuvremenu, dok se sve to desavalo, kao sto i znate, pokusavala sam na razno razne nacine da se zainteresujem za nekoga, da pokrenem svoja osecanja, da napravim neku lepu bezbriznu pricu, nesto. Ali naravno, na silu se ne moze nista. I eto, pre nekih mesec ipo, na mala vrata, potpuno ne planirajuci, u moj zivot je ponovo usetao Amer... Da,da.. bas onaj o kojem nikad nisam htela nista posebno da pisem jer me je bio poprilicno razocarao, a pre toga omadjiao.
Kako god, ponekad vam je potrebno 6 godina da provedete sa nekim da biste shvatili sa kim ste, a ponekad je dovoljno i 6 dana. Ovaj put, doduse iz drugog puta, 6 dana je bilo sasvim dovoljno da shvatim da je ovo moja sledeca prica.
Kako ce se odvijati- pa, to ce samo vreme pokazati. Nadajmo se onako kako obecava.
I za sam kraj, rekla bih da sam uspela jednu neverovatnu stvar da uradim ovog meseca:
Procitala sam knjigu!
O da!
I to pravu knjigu, ne one tralala...
Michel Houellebecq- Soumission (Pokoravanje)- ostala sam bez teksta, a mozda kad sredim misli uspem nesto i da napisem.
U nadi za pravim naletom inspiracije, cao zdravo!
http://inspirishime.com/brojanje-ovaca/
Lepo je Tolstoj rekao "sve srecne porodice lice jedna na drugu, svaka nesrecna porodica, nesrecna je na svoj nacin", a kako je u ljubavi napokon malo mira i tisine, onda me inspirisu samo neke naporne price politicko-feministicke prirode, a kako nisam bas zamislila ovaj moj blog za tu svrhu, ostajem nema eto vec vise od mesec dana...
Elem, resila sam pre neki dan da se malo opustim, ne pravim planove, spiskove, excel tabele, itd. I naravno, ispade jos gore...
Ne znam...jel vama to podje za rukom kad odlucite?
Kako sam sebi rekla- opusti se, bre!- tako je krenuo haos u glavi.
Da li da renoviram stan, da li da iznajmljujem novi stan, da li da kupujem nov namestaj, da li da renoviram samo trpezariju, da li da menjam krevet, da li da kupim krevet ili da pravim krevet, itd pa ona mala dnevna da li pitanja. Da li, da li, da li, hiljadu da li, a svako da li ima svoju razgranatu strukturu koja ga prati. Za osobu koja voli preglednost- ovo je sve samo ne pregledno.
Sinoc kako nisam mogla da spavam, setila sam se cuvene tehnike brojanja ovaca. I za razliku od autorke gornjeg teksta, moj najveci problem kod brojanja ovaca je- razvoj dogadjaja.Da li ce naici vuk i pojesti ih?
Da li je tu negde pas da ih tera u pravom pravcu?
A sta ako neka odskakuce negde dalje?
I gde je taj pastir?
A mozda je pastirka?
Ili njihov sin?
Hmm cerka?
A ako je sin/cerka, da li bezbrizno hoda dok krajickom oka nadgleda ovce, ili je pun zebnje da nesto ne zezne?
I dok ja tako slozim tu pricu neophodnu za okvir brojanja ovaca, potpuno se razbudim i krenem da razmisljam o smislu zivota.
Postoji jos jedna varijanta- da zastanem kod prvog pitanja- zamisli vuka koji mi napravi masakar o mog skladno zamisljenog stada.
Da, nikad mi to nije polazilo za rukom...
Ali mozda ne bi bilo lose da se vratim par koraka unazad i dam vam malo intro u desavanja ovog leta.
U novembru prosle godine sam bila povukla 198462. crtu sa Nemcem. A onda su usledili neki besmisleni mailovi, poslednji trzaji neuspesnih a najpre nerealnih planova da bi se to sve zavrsilo pre jedno 2.5 meseca sa vec uveliko zakasnelim potpunim zavrsetkom. Dugo ocekivani momenat tog famoznog closure-a. Trebalo mi je bogami poprilicno... Jedno je reci cao, a nesto sasvim peto je to zaista i osecati.
U medjuvremenu, dok se sve to desavalo, kao sto i znate, pokusavala sam na razno razne nacine da se zainteresujem za nekoga, da pokrenem svoja osecanja, da napravim neku lepu bezbriznu pricu, nesto. Ali naravno, na silu se ne moze nista. I eto, pre nekih mesec ipo, na mala vrata, potpuno ne planirajuci, u moj zivot je ponovo usetao Amer... Da,da.. bas onaj o kojem nikad nisam htela nista posebno da pisem jer me je bio poprilicno razocarao, a pre toga omadjiao.
Kako god, ponekad vam je potrebno 6 godina da provedete sa nekim da biste shvatili sa kim ste, a ponekad je dovoljno i 6 dana. Ovaj put, doduse iz drugog puta, 6 dana je bilo sasvim dovoljno da shvatim da je ovo moja sledeca prica.
Kako ce se odvijati- pa, to ce samo vreme pokazati. Nadajmo se onako kako obecava.
I za sam kraj, rekla bih da sam uspela jednu neverovatnu stvar da uradim ovog meseca:
Procitala sam knjigu!
O da!
I to pravu knjigu, ne one tralala...
Michel Houellebecq- Soumission (Pokoravanje)- ostala sam bez teksta, a mozda kad sredim misli uspem nesto i da napisem.
U nadi za pravim naletom inspiracije, cao zdravo!
понедељак, 13. јул 2015.
File mou
Braca Grci u problemu...i to vec poduze.
Beogradska "elita" se digla na noge da pokupuju stanove u Solunu za smesne pare- "za 20,000 evra moze da se nadje sta 'oces". Na svakom cosku cujem kako je neko nesto kupio. Neko je video odlicnu priliku pa cak pokupovao vise tih stanova. Sto da ne?, kad je vec dzabe!
Oduvek me je ova nasa "elita" odusevljavala. Verovatno sad vec SNS-ova "elita" posto je DS puko ko zvecka.
Ovaj nas Beograd postaje jedan veliki vasar. Uskoro cemo vratiti avlije. Od onog boemskog duha kojim je odisao sad sve vise odise kic, sund, i potpuni nedostatak ukusa.
Berlinski trip kojeg se jezim nas jos uvek malo odrzava u zivotu, ali i on posustaje. Eno restorana Savanova da jos malo pridoda potpuno kicerastvu.
Biciklisticku stazu blokirali. Sta ce nam biciklisti??
Vodja nastavlja sa svojom diktaturom. Na celom Vracaru zaokruze
ne rupe na putu kazu "Rupe koje je ostavila DS". Ne znam odakle da pocnem koliko je poremeceno ponasanje.
Juce idem ka pijaci i ispred sa nadzidzali sa standovima: SNS, DS pa onda SPS- doslo mi da dodjem da kupim jaja pa da ih gadjam od preko puta. Al nesto nisam imala herza...
E, da, i razlog zbog cega sam uopste pocela da pisem danas- Grci, odlican clanak u Psecaniku:
KLIK
Beogradska "elita" se digla na noge da pokupuju stanove u Solunu za smesne pare- "za 20,000 evra moze da se nadje sta 'oces". Na svakom cosku cujem kako je neko nesto kupio. Neko je video odlicnu priliku pa cak pokupovao vise tih stanova. Sto da ne?, kad je vec dzabe!
Oduvek me je ova nasa "elita" odusevljavala. Verovatno sad vec SNS-ova "elita" posto je DS puko ko zvecka.
Ovaj nas Beograd postaje jedan veliki vasar. Uskoro cemo vratiti avlije. Od onog boemskog duha kojim je odisao sad sve vise odise kic, sund, i potpuni nedostatak ukusa.
Berlinski trip kojeg se jezim nas jos uvek malo odrzava u zivotu, ali i on posustaje. Eno restorana Savanova da jos malo pridoda potpuno kicerastvu.
Biciklisticku stazu blokirali. Sta ce nam biciklisti??
ne rupe na putu kazu "Rupe koje je ostavila DS". Ne znam odakle da pocnem koliko je poremeceno ponasanje.
Juce idem ka pijaci i ispred sa nadzidzali sa standovima: SNS, DS pa onda SPS- doslo mi da dodjem da kupim jaja pa da ih gadjam od preko puta. Al nesto nisam imala herza...
E, da, i razlog zbog cega sam uopste pocela da pisem danas- Grci, odlican clanak u Psecaniku:
KLIK
понедељак, 29. јун 2015.
Ono sto bi moglo biti a nije
Pocela snizenja!! Taj dugo ocekivan period blagosti! A verovatno i period bankrotstva odmah zatim jer kupovati se mora i sto treba i sto ne treba- jer, pa, snizenja su. Toliko.
Dosao do mene danas opet neki tekst "koji kruzi netom i izaziva odusevljenje" o generacijama odraslih na ovim prostorima do 90-tog godista- cini mi se da je najveci akcenat dat na generaciji 70-tih ali ima za svakoga po nesto.
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=29&nav_id=1009569
Teskt bi mogao da bude sasvim simpatican posto je doslo doba da se eto i moja generacija (80-te) priseca nekih lepih trenutaka detinjstva kojih vise nema. Da, zaista bi mogao da bude, onako, mozda malo slagerica, ali zasto pa mora svaki tekst da bude okrenut teskim temama, grckoj krizi, politickoj situaciji, cenzuri, itd. Slazem se, treba se malo i razgaliti laganim temama.
No medjutim, ono sto bi moglo biti u najvecem broju slucajeva- nije. Tako i ovaj tekst. Toliki zal za proslim vremenom dugo nisam susrela. Pa zar nismo mi ti koji smo sa podsehom gledali nase roditelje i njihove generacije kako su jugonostalgicni? I od takvog vidjenja mi je bilo muka- ipak su neutralnost i umerenost uvek na ceni. Ali bez obzira, secam se kao juce kako sam prvetala ocima na moje kad su mi objasnjavali o kvalitetu muzike nekad i sad, izlasci, zivot, itd itd. I sta sad?
Sad nam smeta sto deca previse vremena provode za kompjuterom umesto napolju, smeta nam sto se prijatelji dodaju a ne sticu vremenom, smeta nam sto igraju igrice za koje nismo ni znali da ce postojati- a ni danas ih ne znamo- smeta nam sto je manjak koncentracije svima problem, sto se ne cita dovoljno, sto smo postali instant drustvo, itd itd.
Da, i meni sve to smeta. Ali zar to znaci da treba da se vratimo vremenu kad smo imali dva tv kanala a ne 99?
Da li treba da ne saznamo nista o svetu nego da ostanemo iza nasih malih tv ekrana od dva tv kanala na kojima moze da nam se serviraju informacije kakve treba a ne kakve jesu (mada koliko vidim i sa ovih 99 isto filtriranje dobijamo)?
Da, i nase mame su pusile i pile i jele nezdravo- e pa hej, ajmo onda i mi! Ajde svi da pusimo! Sto, pa sta fali? Ahaa, rak pluca i tako to? Ma jok! Ko je to jos dobio? Aha ljudi koji su pusili po 40 godina? Uh cek pa zar nije to bas ta generacija nasih roditelja?
Mogla bih ovako do sutra...
I eto tako jedan tekst koji je mogao da bude sasvim fin a nije. To mu dodje ko decko, vidis potencijal al dzaba.
Sto bi rekli- vise srece drugi put.
Dosao do mene danas opet neki tekst "koji kruzi netom i izaziva odusevljenje" o generacijama odraslih na ovim prostorima do 90-tog godista- cini mi se da je najveci akcenat dat na generaciji 70-tih ali ima za svakoga po nesto.http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=29&nav_id=1009569
Teskt bi mogao da bude sasvim simpatican posto je doslo doba da se eto i moja generacija (80-te) priseca nekih lepih trenutaka detinjstva kojih vise nema. Da, zaista bi mogao da bude, onako, mozda malo slagerica, ali zasto pa mora svaki tekst da bude okrenut teskim temama, grckoj krizi, politickoj situaciji, cenzuri, itd. Slazem se, treba se malo i razgaliti laganim temama.
No medjutim, ono sto bi moglo biti u najvecem broju slucajeva- nije. Tako i ovaj tekst. Toliki zal za proslim vremenom dugo nisam susrela. Pa zar nismo mi ti koji smo sa podsehom gledali nase roditelje i njihove generacije kako su jugonostalgicni? I od takvog vidjenja mi je bilo muka- ipak su neutralnost i umerenost uvek na ceni. Ali bez obzira, secam se kao juce kako sam prvetala ocima na moje kad su mi objasnjavali o kvalitetu muzike nekad i sad, izlasci, zivot, itd itd. I sta sad?
Sad nam smeta sto deca previse vremena provode za kompjuterom umesto napolju, smeta nam sto se prijatelji dodaju a ne sticu vremenom, smeta nam sto igraju igrice za koje nismo ni znali da ce postojati- a ni danas ih ne znamo- smeta nam sto je manjak koncentracije svima problem, sto se ne cita dovoljno, sto smo postali instant drustvo, itd itd.
Da, i meni sve to smeta. Ali zar to znaci da treba da se vratimo vremenu kad smo imali dva tv kanala a ne 99?
Da li treba da ne saznamo nista o svetu nego da ostanemo iza nasih malih tv ekrana od dva tv kanala na kojima moze da nam se serviraju informacije kakve treba a ne kakve jesu (mada koliko vidim i sa ovih 99 isto filtriranje dobijamo)?
Da, i nase mame su pusile i pile i jele nezdravo- e pa hej, ajmo onda i mi! Ajde svi da pusimo! Sto, pa sta fali? Ahaa, rak pluca i tako to? Ma jok! Ko je to jos dobio? Aha ljudi koji su pusili po 40 godina? Uh cek pa zar nije to bas ta generacija nasih roditelja?
Mogla bih ovako do sutra...
I eto tako jedan tekst koji je mogao da bude sasvim fin a nije. To mu dodje ko decko, vidis potencijal al dzaba.
Sto bi rekli- vise srece drugi put.
уторак, 16. јун 2015.
Sve te ispovesti
Sta se desava kad nastupi lenjost? Pa za pocetak ne vodite racuna o svom blogu i o tome kad ste poslednji put nesto napisali..Nisam se ni okrenula, a eto prodje mesec dana. Turbulentno kao i uvek, jer sta je zivot bez turbulencija? Ljubavnih? Pa naravno... znamo li se uopste?Nego, eto, malo pre nego sto se zavrsi i ovaj radni dan, ugrabim par minuta i prokrstarim malo fb-om, i imam sta da vidim...Ceo net bruji o "ispovesti" neke devojke iz Beograda sto ima 27 godina i dve godine je single, koga zanima, izvolite:
http://zena.blic.rs/Porodica/33591/Iz-ugla-jedne-Beogradjanke-Evo-zasto-nemam-decka-vec-dve-godine
A onda i odgovor koji je ubrzo stigao:
http://amitzdulniker.com/2015/06/15/odgovor-devojci-koja-je-singl-vec-dve-godine/
Bljucnula bih da nisam sad u kancelariji. Prvo na prvi tekst koji sumnjam da je iko iole normalan napisao, vise deluje kao (uspesan) pokusaj redakcije da malo izazove javnost. Sto se tice drugog teksta- pa da budem iskrena najvise sam bljucnula na komentare.
Toliko odusevljenje, potreba ljudi da pisu kilometarske komentare, ovacije, umiranje od smeha, za jedan sasvim obican i prosecan tekst. Daleko od loseg, ali isto tako daleko od fenomenalnog. No dobro, ni to nije nesto novo za nas. Navikli smo, zar ne?
I sad ta cuvena tema, koju uostalom i ja i moje okruzenje prozivljava svaki dan- zasto je toliko veliki broj single ljudi? Uplasili smo se svega, zivot brzo ide, sve postaje dosadno, trla baba lan, bla bla truc sve to vec znamo
Secate se ganjanja sa pisanjem i ne pisanjem- e pa kao sto rekoh tad- pisali ne pisali isto se hvata jer ako dvoje zele bice a ako ne zele nece biti- as simple as that. U ovom slucaju je bilo i onda posle mesec dana prosto je zamrlo. Izgleda obostrano.
E sad, nije vise ni u tome problem. Boze moj, ne moze svaki put da bude sve divno krasno i lepo, mora ponekad da se pocne sa ovacijama a onda da se shvati da je sve to nesto obicno i moram priznati malo dosadno. A kad brzo padne ta pocetna euforija, to nikako nije dobar znak. Ili smo malo omatorili pa ni zaljubljenost vise ne moze da nas drma kako treba- u sta iskreno sumnjam, ili je to eto bilo jedno lepo druzenje koje je ubrzo dozivelo kraj. Nego, kao sto rekoh nije u tome problem, sve je to normalno.
Problem su sto bi rekli braca spanci- cojones. Da da... onda kad umesto decka vam, vi treba da imate cojones, onda tu nesto ne stima. I bilo bi to sve ok da ja mislim da je to jedan u milion, pa bih rekla, ih pa sta sad- jedan ko nijedan. Ali ovo je vec trend koji nekako uzima maha. Ovi nasi momci stvarno treba da se edukuju o dzentlmenstvu, sta znaci biti muskarac i sta znaci imati te cuvene stvari...
Mislim slazem se ja da smo mi isto potpune lujke (mislim da li iko ko nije lujka moze da napise onakav clanak- pa sve i da je iz redakcija a ne stvaran), i da je tesko njima da se postave, i ovo i ono, ali neke stvari stvarno moraju da se znaju. U ovom slucaju- raskid sa devojkom nije bauk, i mi nismo neke nemani koje kad nam kazes nesto sto nam ne odgovara a mi postajnemo azdaje i- progutamo te. Ne brate mili, ako ti osecas da je proslo pa onda verovatno i mi osecamo da je proslo. Mislim ljudi smo, to smo zene i muskarci pravi razliku u mnogim stvarima ali u osecanjima koje dozivljavamo bojim se da ipak ne pravi nikakvu razliku.
E tako podstaknuta desavanjima, palo mi je na pamet kako ne bi bilo zgoreg zapisati neke tips koje bismo mogle da damo nasim momcima u okruzenju cisto zarad buducih im devojkama.
Znaci idemo, prvih 10 lekcija iz dzentlmenstva iz ugla jedne devojke:
1. zoves devojku onda kad imas potrebu, ne cekas dan, dva, tri, pet, deset jer ni ona nece da zaustavi svoj svet samo zbog tebe
2. svestan si da izigravanje frajera nije vise kul jer kao sto ni ti nemas vremena da obigravas oko nekoga, tako nemamo ni mi
3. prvi date platis ti, drugi isto mozes ti, ali vec treci pusti devojku da plati jer mi koje pripadamo normalnim devojkama (znam da nas je malo, ali smo lake za prepoznati) imamo zelju za partnerskim odnosom a ne pokroviteljskim
4. budi normalan jer smo i mi
5. ako hoces vezu jasno to stavi do znanja, nema hodanja po jajima, stisni petlju pa vidi na cemu si
6. shvati da postoje neke stvari koje nam nikad nece biti jasne ali cemo ih prihvatit: igranje sonya kao draze nego provodjenje vremena sa nama, gledanje i pomno pracenje svih utakmica, pravo prvenstva muskih druzenja
7. isto tako shvati da koliko god ti to islo na zivce i mi imamo svoje stvari: zenska druzenja, sex i grad, sve romanticne komedije i drame koje postoje, a da, i oni dani...**verovatno jos nesto ali mi ne pada na pamet...
8. ako ne zelis vezu i to lepo stavi do znanja- pa nismo vise klinci, sve je ok, mozda je to ono sto bismo bas i mi htele
9. nema potrebe da dokazujes da si uspesniji, pametniji, sta god, jer, secas se- partnerski odnos
10. doslo vreme za prekid? skupi petlju i prekini- ako hoces kazi sta ti smeta, ako te smara onda nemoj, plasiraj vec neku pricu nije do tebe do mene je i cao zdravo. velike smo, prezivecemo sigurno.
Eto.
уторак, 12. мај 2015.
The waiting game part 1
Vikend je bogami bio bericetan. Em sto sam se sasvim relaksirana videla sa Golden Boy na rucku, em sam napokon upoznala nekoga zaista vrednog paznje, zbog cijeg poznanstva mi je Golden Boy napokon postao Cooper Boy- ili ti Bronze Boy, BB. Kako stvari stoje, ako se ne varam, trebalo mi je otprilike dve godine
Herr Deutchland-a necemo mesati u sve ovo jer je jos uvek na zasebnom mestu. Bogami smo usli u 6 godinu. Al kao sto rekoh, o tome necemo.
I tako, ni ne sluteci sta ce me snaci, nakon zanimljive kafe i jos zanimljivijeg nedeljnog poslepodnevnog druzenja, upala sam pravac u cuvenu igru ko ce koga pozvati, poznatu kao the waiting game...
...a u tome sam, pa, blago receno- uzasna. Strpljenje mi nikad nije bila jaca strana i sama cinjenica da sedim i cekam da mi se neko javi me je oduvek izludjivala.
Ceo ponedeljak, a evo i ovaj prvi deo utorka, mi je prosao u strecanju od pristiglih poruka- banka je prvi put ovaj mesec odlucila da me na vreme obavestava o pristiglim racunima, pop up notification-i su poceli da iskacu kao ludi- da moram da pijem vodu, da kasnim na sastanak, da mi je neko nesto pisao na facebook-u, i naravno od nezaobilaznog vibera, whattsup i svih ovih ostalih uzasa zbog kojih vise niko na ovom svetu nema privatnost mene prsti bole jer svaki put ih prekrstim i pozelim da je to on- a ono corak. Dobicu preuranjenu reumu prstiju, pu pu pu daleko bilo.
Naravno koncentracija za posao je nestala jos u nedelju popodne, i ko zna kad ce se vratiti, sva sreca pa je ova nedelja manje vise mirna. Glavna preokupacija mi je postala- da li, i jos bitnije, kada ce se javiti!
I sad vi meni recite, pa ima li to smisla?? Da razradim malo ovo moje retoricko pitanje.
Ovako...
Nedavno je do mene dosao jedan clanak iz politike o tome kako muskarci vole "zloce" (da, znam, zvuci ko da je moja baba pisala, ali upravo je ta rec upotrebljena...) i kako fine devojke nisu zanimljive. Pod pojmom "zloce" se misli na zensku osobu koja, citiram: "ceni sebe, ne udovoljava svakoj zelji muskarca, ne ceka njihov telefonski poziv u stanju pune borbene privpranosti, koja zna sta ce sa sobom bez muskarca". To stavljanje zene u poziciju da je "zloca", "kurva" (secate se cuvane knjige zasto muskarci vole kurve?), "feministkinja" zato sto je dovoljna samoj sebi, zato sto trazi partnera a ne pokrovitelja, zato sto trazi sebi ravnog a ne sebi nadredjenog, zato sto sama sebe izdrzava, zato sto joj je bitno da radi, bude uspesna, gradi karijeru, samo govori o tome da smo i dalje u dalekoj proslosti po pitanju emancipacije zena.
Znaci drustveno nam je prihvatljiviji scenario u kojem mi cekamo da nas neko pozove od scenarija gde mi zovemo? Zbog cega?
Zato sto smo jos uvek u dobu praistorije gde smo mi plen a oni lovci?
Zato sto je on muskarac pa se podrazumeva da ce nas on pozvati?
Zato sto ako on ne pozove onda nije dovoljno zainteresovan?
Zato sto je zanimljivije ako se mi pravimo da nismo zainteresovane pa smo onda privlacnije?
I onda da se vratimo korak nazad na trenutak kad treba ici korak dalje i spavati sa nekim. 3rd date rule, one month rule, ovo ono, ne prerano ali ne ni prekasno.
Znate sta, ja mislim da je to sve jedno veliko sranje.
Kao prvo, sto se tice odlaska u krevet sa nekim- pa devojke drage, to radite onda kad imate zelju za tim. Kakva crna pravila i ostale gluposti?! Dokle vise sa tim? Ako ste spremne da odmah uletite, onda ajmo, suknjice iznad strukica i hopa! Ako vam je bitno da se dobro upoznate, da se opustite, da imate poverenja, da uostalom zavolite- onda koliko god da vam je vremena potrebno uzmite ga. Onaj koji ce da odustane jer ste odmah otisli u krevet, ili jer ste pak cekale da se na tako nesto odlucite, pa taj ne da ne zasluzuje nego ne zasluzuje posle ni 2 minuta upucenih mu misli, a kamoli kafu ili vise od toga.
Znaci da bude jasno, taj koji zeli vezu sa vama, nama, njima, taj je zeli uradile mi inicijalne korake ili ne. A to cekanje na silu uz konstantno gledanje telefona je vise ponizavanje nas samih nego bilo sta drugo.
I eto sa tom mislju, bacih se na kuckanje poruke pa kud puklo da puklo!! Ako ista bar cu danas biti malo produktivnija!
Herr Deutchland-a necemo mesati u sve ovo jer je jos uvek na zasebnom mestu. Bogami smo usli u 6 godinu. Al kao sto rekoh, o tome necemo.
I tako, ni ne sluteci sta ce me snaci, nakon zanimljive kafe i jos zanimljivijeg nedeljnog poslepodnevnog druzenja, upala sam pravac u cuvenu igru ko ce koga pozvati, poznatu kao the waiting game...
...a u tome sam, pa, blago receno- uzasna. Strpljenje mi nikad nije bila jaca strana i sama cinjenica da sedim i cekam da mi se neko javi me je oduvek izludjivala.
Ceo ponedeljak, a evo i ovaj prvi deo utorka, mi je prosao u strecanju od pristiglih poruka- banka je prvi put ovaj mesec odlucila da me na vreme obavestava o pristiglim racunima, pop up notification-i su poceli da iskacu kao ludi- da moram da pijem vodu, da kasnim na sastanak, da mi je neko nesto pisao na facebook-u, i naravno od nezaobilaznog vibera, whattsup i svih ovih ostalih uzasa zbog kojih vise niko na ovom svetu nema privatnost mene prsti bole jer svaki put ih prekrstim i pozelim da je to on- a ono corak. Dobicu preuranjenu reumu prstiju, pu pu pu daleko bilo.
Naravno koncentracija za posao je nestala jos u nedelju popodne, i ko zna kad ce se vratiti, sva sreca pa je ova nedelja manje vise mirna. Glavna preokupacija mi je postala- da li, i jos bitnije, kada ce se javiti!
I sad vi meni recite, pa ima li to smisla?? Da razradim malo ovo moje retoricko pitanje.
Ovako...
Nedavno je do mene dosao jedan clanak iz politike o tome kako muskarci vole "zloce" (da, znam, zvuci ko da je moja baba pisala, ali upravo je ta rec upotrebljena...) i kako fine devojke nisu zanimljive. Pod pojmom "zloce" se misli na zensku osobu koja, citiram: "ceni sebe, ne udovoljava svakoj zelji muskarca, ne ceka njihov telefonski poziv u stanju pune borbene privpranosti, koja zna sta ce sa sobom bez muskarca". To stavljanje zene u poziciju da je "zloca", "kurva" (secate se cuvane knjige zasto muskarci vole kurve?), "feministkinja" zato sto je dovoljna samoj sebi, zato sto trazi partnera a ne pokrovitelja, zato sto trazi sebi ravnog a ne sebi nadredjenog, zato sto sama sebe izdrzava, zato sto joj je bitno da radi, bude uspesna, gradi karijeru, samo govori o tome da smo i dalje u dalekoj proslosti po pitanju emancipacije zena.
Znaci drustveno nam je prihvatljiviji scenario u kojem mi cekamo da nas neko pozove od scenarija gde mi zovemo? Zbog cega?
Zato sto smo jos uvek u dobu praistorije gde smo mi plen a oni lovci?
Zato sto je on muskarac pa se podrazumeva da ce nas on pozvati?
Zato sto ako on ne pozove onda nije dovoljno zainteresovan?
Zato sto je zanimljivije ako se mi pravimo da nismo zainteresovane pa smo onda privlacnije?
I onda da se vratimo korak nazad na trenutak kad treba ici korak dalje i spavati sa nekim. 3rd date rule, one month rule, ovo ono, ne prerano ali ne ni prekasno.
Znate sta, ja mislim da je to sve jedno veliko sranje.
Kao prvo, sto se tice odlaska u krevet sa nekim- pa devojke drage, to radite onda kad imate zelju za tim. Kakva crna pravila i ostale gluposti?! Dokle vise sa tim? Ako ste spremne da odmah uletite, onda ajmo, suknjice iznad strukica i hopa! Ako vam je bitno da se dobro upoznate, da se opustite, da imate poverenja, da uostalom zavolite- onda koliko god da vam je vremena potrebno uzmite ga. Onaj koji ce da odustane jer ste odmah otisli u krevet, ili jer ste pak cekale da se na tako nesto odlucite, pa taj ne da ne zasluzuje nego ne zasluzuje posle ni 2 minuta upucenih mu misli, a kamoli kafu ili vise od toga.
Znaci da bude jasno, taj koji zeli vezu sa vama, nama, njima, taj je zeli uradile mi inicijalne korake ili ne. A to cekanje na silu uz konstantno gledanje telefona je vise ponizavanje nas samih nego bilo sta drugo.
I eto sa tom mislju, bacih se na kuckanje poruke pa kud puklo da puklo!! Ako ista bar cu danas biti malo produktivnija!
уторак, 28. април 2015.
Pripreme
Turbulentna danasnjica, nema sta. Trenutno nazovi najveca muka nam je kako za sto krace vreme izgledati poput diva iz casopisa. Malo dijetica, malo vezbanje, malo ovo, malo ono- kad ono malo morgen!Danas sam posebno naostrena s obzirom da sam, osim baleta, latino plesa, vodjenja racuna o ishrani, odlucila da ubacim i plivanje pre posla jer sam pocela da se sirim tamo gde ne treba od prekomernog sedenja tokom dana. I tako ja jutros odmah sa bajle onako polu krmeljiva odvucem se do bazena, sva sreca 10 min od kuce, i uskocim u bazence kao omanji tegic. (Uh bogami, i nije mi neko poredjenje, posto imam verovatno mnogo vise kila od omanjeg tegica. Kako god, shvatili ste poentu.) Tamo naravno frajer za spasioca, dodje mi da odglumim davljenje ali kapiram da nije bas mesto & vreme, onda jos jedan frajer se bacaka u bazenu pokusavajuci da odradi fenomenalni delfin, dva gospodina, jedna gospodja i moja malenkost. Malo je reci da sam se poprilicno iznervirala jer mi u ranu zoru, u jednodelnom kupacem, sa vezanom kosom na vrh glave, ne-pocrneloj, poslednje sto treba zagledanje nekih tu frajera. Bolje nemojte momci, udaljite se, pustite devojku da odradi svoju vezbu.
A otkud volja pitate se? Eeee, pa volja je tu jer svakodnevno vidjam gola dupeta, stomake, noge, butine bez grama sala, celulita i ostalih nepozeljnih pratioca. A onda pogledam sebe i..pa cim se ovoliko mucim, pretpostavljam da shvatate.
Ne bih da ovde prodajem feministicke fore i fazone, posebno sto muskarci ovih dana vode isto toliko racuna o svom izgledu, ali mislim koliko cemo muciti sebe zarad dnevne torture koja stize do nas na razno razne nacine?? Hej, zene sveta! Osvestite se! Same pravimo sebi presiju, same pravimo od sebe nesto sto nismo. Nije neophodno da sad pustamo zbunice ispod pazuha koji su sad navodno aktuelni, i da odustanemo od depiliranja nogu, sredjivanja obrva itd, ali potrebno je da u ovom procesu emancipacije koji smo zapoceli istrajemo, da dokazemo da mozemo, da nije bitno kako izgledamo vec kako se osecamo. A to serviranje lepih mladih zategnutih zadnjica na svakom koraku zamenimo uspesnim zenama koje se bore za svoje mesto u ovom Man's World.
Cisto da podelim sa vama- moje dve koleginice su nedavno isle na sastanak na visokom nivou i bile su jedine 2 zene medju 12 muskaraca. Hocete dalje? Moja dobra drugarica, svima poznata kao KeVa, je jedina zena trenutno na visokoj poziciji u regionu!! Da, da... Pa vi sad meni recite gde smo mi kao zene? Na nasim spiskovima 100 najuspesnijih zena na prvim mestima su zene politicara.
Bitno da u Cosmo-u mozemo da procitamo kako da zavedemo decka za 10 dana. Pa nije ni cudo sto nam sadasnje devojke koje tek treba da otkriju sebe idu unazad i prihvataju polozaj zene u drustvu za koji su se nase pretkinje onoliko borile da ga promene.
I znate sta? Da, feministkinja sam, i to velika.
No, to me ipak ne sprecava da pozelim lepo vitko telo, jer, ipak leto samo sto nije i mora se pripremati kako bismo na plazi mogle da sakupljamo uzdahe i daleke poglede.
Ali ne treba zaboraviti veliku mudrost- lepota dolazi iz unutra. Oh, yeah!
уторак, 14. април 2015.
Dokolicarenje
Mislim da po peti put pokusavam nesto da napisem. Te krenem pa mi nedostane vremena, te krenem pa me neko prekine i ode misao, te bih da pisem a vise ne znam ni o cemu, pa onda opet u krug.Uh a bogami noviteta ima na izvolte...
Mozda sam ovaj post trebala da pocnem sa Guten tag! Hmm, da pretpostavljate o cemu je rec. Sto bi rekli same old same old... Nego, da pitam ja vas, jel imate vi tako nekog od koga ne mozete da se odvojite? Nadam se da sad svi klimate glavom uz neki kratki uzdah.
Elem, kratak uzdah i da krenemo dalje.
Osim tog staro-novog noviteta nemca koji je dosao na par dana pa otisao, epohalnih desavanja u stvari i nema.
Gde sam ono bese prosli put stala? a da...kod finoce.. Da, pa khm, ukratko- nije islo. Mi u stvari ni ne znamo sta zelimo. Mislim sve mi kao hocemo nekoga ko je dobar, pametan, duhovit, ambiciozan, zanimljiv, lep, drustven, radan, vredan, dobro vaspitan, fakultetski obrazovan; pa onda da radi lep posao, da radi prihvatljiv posao, da zaradjuje tu negde kao mi, da zivi sam, da voli da putuje, da nesto trenira, da voli sve ono sto mi volimo, da ne voli ono sto mi ne volimo, da mu je draze da ode u zimu na more nego na skijanje, da izlazi, ali ne bas stalno, da hoce vezu ali da nas ne gusi, da juri za nama ali ne previse, da...
Upsss, jesam li mozda malo preterala?
Kako god, valjda ce se naci neko s kim ce nekad nesto ici, a da po mogucstvu to ne bude nemcic. Upravo sa tom mislju zapocela sam ove praznicne dane. Budjenje prirode, prolece, svi pupoljci krenuli, jedno pravo romanticno doba. A mene uhvatio onaj najgori prolecni umor, sta cete, nikad nisam bila neki veliki romantik...
A onda se oglasio viber!
O.M.G.!!
The golden boy is posta seen se napokon javio! He he! Znala sam da treba biti strpljiv. Kafica? Oh, pa naravno. Za 2.5 sata? Ma naravno da moze!
Doduse trenutno sam u vikendici u sred sredjivanja omrazenih mi muskatli (da znam, sta cu, ako nesto ne volim to su maskatle, ali bakuta zapela pa sta ces...)- ni priblizno prihvatljivog izgleda za ubrzo dolazeci mi izlazak.
Aliii, sve se moze kad se hoce! Pravim spisak u glavi:
- doci do kuce: 40 min
- okupati psa: 20 min- ma neka bude 10, nju niko nece da mirise
- okupati sebe zajedno sa kosom: 20 min
- osusiti kosu: 10 min- zivelo lepo vreme!!
- srediti kosu: bezgranicno vreme, znaci 5 min
- obuci se: 10 min, a poceti da se smislja odevna kombinacija iz ovih stopa
- zavrsiti sa msukatlama: 30 min, bakuti dati malo podstreka- hmmm, indijska serija? tesko; da li ima neki biciklizam na tv-u?; knjigu moze da cita kad god; ajde ajde, sta bih mogla da joj kazem...ako joj kazem da idem na pice, gotova sam od ispitivanja, ako joj kazem da idem opet sa JeCom gotova sam od drzenja pridike kako nikad nikoga necemo upoznati; uh na kraju ovo ispade najkomplikovanije, a i gubim vreme za smisnjanje kombinacije. ajde breee Liz, nije te majka dzabe tako pametnu rodila. Pametna ili ne, ne vredi, ima da kazem da idem na pice pa cu izdrzati, sta sad. A bakuti napraviti pravi mali plezir. A i zavrsiti sa pridikama da nikome ne dajemo sansu. Wow, koliko li je to muva jednim udarcem??
Jos cu na kraju imati i nekih 20 min lufta!
3h sata kasnije
Da, 20 minuta lufta, malo morgen. Naravno da kasnim, naravno da nista nije moglo u minut, osim naravno bakute koja je bila sasvim dovoljno motivisana.
Alii nema veze, uosatlom, zar nije damski malo kasniti?
Brzinski pogled u ogledalo, O! pa i nisam tako losa, odlicno!
Predvece
Trep, trep, malo osmeha, malo podbadanja za ne javljanje od par meseci, malo razno razni izgovori kao opravdanja, malo nikako ne da pravimo planove, malo ni slucajno da se probudi neki osecaj, malo ovo, malo ono, ali pre svega toga: poklon!
Udjoh ja u kola, i dobih odmah iznenadjenje: poklon za rodjendan! oh, how thoughtful pomislih odmah, a onda se prisetih, cek cek, pa sad je april! Khm, poklon za rodjendan? Decace moj, pa rodjendan je bio pre 4 meseca! I bio si na njemu! Odjednom poklon dobija sasvim drugcije znacenje. Poklon kao znak izvinjenja za kretenizam, poklon odmah na pocetku da se izbegnu pitanja, poklon da se zamaskira ne stavljanje karata na sto, poklon za... A lep jeee, divna plava platena narukvica...
Mah, ovo sve postaje dosadno! Nema vise razmisljanja! Instant opustanje i uzivanje u ispijanju kafe sledi!
A jesam uzivala, da budem iskrena...
Sadasnjost
Doslo vreme za cas baleta! To uvek da neku prefinjenost i poletnost! Mozda ovaj put bude vreme za piruetice!
Do sledeceg druzenja- Auf wiedersehen!
уторак, 17. март 2015.
Masta radi svasta
Ceo dan pokusavam da svoju frustraciju prenesem na ovaj lepu belu povrsinu, medjutim ne ide mi. I dzaba meni i Vivaldieva cetiri godisnja doba, i zamisljanje Zen bastice koju nemam, i razmisljanje o mastanju koje sam imala jutros dok sam setala psa, kad za neciji idiotizam nema mernih jedinica a ni leka.
Ali terapeutski cu ipak pokusati da sebi olaksam ovaj radni dan, posto svakako ne mogu da se skoncentrisem na bilo koji umniji rad.
Hmmm, evo Vivaldi tresti, i sad cu lagano da se prisetim mastarija na putu iz parka ka kuci...
Ne znam da l znate, ali imam psa, inace, verovatno se ne bih ujutro sama setala parkom (bar se nadam...). Cesto me pitaju da li ide na baterije, slicno kao i na ostala pitanja koja mi pomalo idu na zivce (tipa- a kad ces ti lepa nama da se udas, kad mislis da radjas decu, kad mislis da upises doktorske (da cak i takva pitanja dobijam!?!!!)) na ovo, kako vreme ide, imam razlicite odgovore:
- na pocetku: objasnjvam zbog cega sam uzela malog psa i kako je to super jer je u stvari kucni pas, pa kao da imas macku samo se ne linja. I ne, nemam nista protiv macaka, i ne, ne moraju svi ljudi da se dele na "pse i macke", kao sto se ne dele svi tipovi na "sise i dupe"
- nakon nekog vremena: ne, nije na baterije.
- sadasnje vreme: jeste, jeste, jutros me mrzelo da je navijam, pa zato sad malo trokira. Jer se uvek setim deke koji je imao upravo taj komentar na svakog malog psa, pa i ovog "naseg'' i bude mi toplo oko srca.
Elem, svako jutro pre posla setam svog psa. I tako i jutros, al za divno cudo nema nikog sa divnim i najpre orginalnim humorom na putu do parka.
Park sasvim prazan, taman da se pas opusti i trckara svojim tokom. Taman da gazdarica krene da razmislja o svemu i svacemu.
I tako...razne misli se roje.. Najpre sam malo razmisljala o Gdin-u Finom, koji je jos uvek Fin, ali izgleda da nesto nije bas totalno odusevljen stvorenjem koje nas ne pusta da se na miru ljubakamo vec zahteva posvecivanje pune paznje. Bilo bi super kad bih imala decka koji isto tako ima nekog psa, pa zna sta ga ceka...
I kako to da ja nisam dozivela Holivud i upoznala The Man Of My Deams u parku kako seta svog psa?? Eto setam ja ovu moju skoro svako jutro a oko mene sve neki bakutaneri i dekice, ili zene, ili porodicni ljudi sa decom. Kako bre ne bude neki frajer???
I taman kako sam to pomislila kad moja gospodja se zatrca u susret svom drugu iz parka zvanom Toto. I eto, ako nije nasla gazdarica, a onda je bar ona nasla Toto-a. Pogledom potrazim gde je devojka sto obicno seta Toto-a, i u tom trenu shvatim da Toto ima i gazdu. Razlika u godinama nedovoljno velika da joj bude tata (jer cigancici nisu), a ona opet nekako previse mlada da bi bila udata i zivela sa deckom. Toto se sav sepuri a bogami ni vlasnik ne zastajkuje u tome. Malo razgovor o psima, par osmeha i ja odlucim da od sutra vise nema odlaska u park sva u rasparu pre sredjivanja za posao, vec obrnuto, sredjena nego sta. Cao, cao, vidimo se.
Na putu ka kuci, dala sam malo svojoj mastariji slobodu. Jer ipak, po ovom lepom danu mastanje je dozvoljeno. Toto-ov vlasnik (koji je sasvim simpatican) postaje visi za koji centimetar i vise nalik Clive Owenu (npr), a ona simpaticna devojka, mu je sto posto mladja sestra. Na sledecem susretu razmenjujemo brojeve telefona, i dogovaramo se za kafu. Na kafi shvatam da je super zanimljiv, i da je u stvari potpuno Idealan! Pocinjemo da se zabavljamo, i ja se napokon zaljubljujem! Leptirici u stomaku, drzanje za ruku, bioskop, prvi sex koji je potpuno ludilo. Ne opterecujemo se ni sa cim, provodimo vreme zajedno, prijamo jedno drugom, ali ne dozvoljavamo da nemamo vremena ni za koga drugog osim za nas dvoje. Spajamo drustva, izlazimo odvojeno a ponekad i zajedno, sve je super. I tako dok trepnes, pocnemo da zivimo zajedno, bas se super slazemo, ne svadjamo se vec samo raspravljamo i razgovaramo, stalno razgovaramo, i svakim danom unapredjujemo nasu vezu. Uskoro se odlucujemo da se uzmemo, ne jer je vreme, i ne jer to tako treba, nego zato sto oboje zelimo. Tam tara ra ram, tam tara ra ram, tam tara....
.....Ajaooooo, ugazih u govno!!!!
Agrrrrrr, eto tako to ide kad se previse masta!!! Cek da se javim ovom mom Gdin-u Finom, jer ipak je bolje sa obe noge cvrsto na zemlji, bar cete izbeci da ugazite u govance...
Hmmm, da i nije imalo ovo neko terapeutsko dejstvo, ali barem sam usepla da preguram poslednjih 20 minuta na poslu a da nikoga zivotna ne ugrozim.
петак, 13. март 2015.
Finoca
Nesto mi ne ide pisanje u poslednje vreme, em sam se ja nesto pritajila, em oko mene osim Vucica sve neke teme koje govore u prilog tome da nam je toliko dobro da je eto i meni prosto neprijatno. Ali, sva sreca, ipak se s vremena na vreme desi nesto manje ili vise zanimljivo i tako se javi tema vredna za javno deljenje i razmisljanje.
Posto sam se napokon malo zasitila izlazaka, u poslednjih mesec dana sam odlucila da se malo odmorim od istih i vikendima uvece ostajala kod kuce ili isla kod prijateljica na case vina i sate razgovora. A kako salsa vece ne spada u izlaske, u subotu uvece sam se resila da posetim Mikser House i vidim kako su organizovali to famozno salsa vece. Pravo da vam kazem, uopste nije lose, jos ako kojim slucajem volite salsu, cini mi se da je jedna od najboljih salsa veceri koje su trenutno u ponudi.
I tako, subota vece i nadjem se ja u Mikseru.
Plesem sa svima- naucila sam jos davnih dana plesni bonton- kad te neko pita da zaplesete, a ti hopa cupa na prstice i na noge lagane pravac podijum. Nema odbijanja, sirok osmeh (bez zlatnog zuba) i ko god da je prekoputa tebe pokusas da uzivas, koliko mozes.
A sve to karma nagradi, ponekad pleses sa samim Adonisom a ponekad se zapitas zasto bas ti...ali sve se to nekako iznivelise i suma sumarum bude sasvim ok.
Znaci, plesem ja tako sa nekim ko nije Adonis, i razmisljam:
kako li je ovaj bas mene opazio, da li meni to na celu pise da sam dovoljno uljudna pa ga necu poslati da me potrazi na drugom kraju sale?, sta cu sutra da radim?, da li cu da kuvam, i ako cu da kuvam sta bih mogla da kupim na pijaci?, a da sutra je 08. mart, sto znaci da moram da sredim stan jer ukoliko neko (npr. moji?) odluci da svrati da mi donese neko cvece da ih ne doceka stan kao da je bio bombaski napad u njemu, uh sto znaci da moram da ustanem rano ujutro... koliko li je sati? hmmm sad cu da pogledam kad me bude okrenuo...evo ga, idemooo okret oopaaaa glava gore hmm pa ok je 23:30, nije strasno; znaci taman sutra ustanem oko 8, sredim sve do 10-11, pa kafica, pa posle ko hoce da dodje super, a da, imam i rucak sa KeVom oko pola 2, znaci nista od pijace, super!
ufff, dobro bre hoce li se ova salsa ikada zavrsiti?? jadan ovaj, vidi kako me gleda, verovatno ne zna da sam upravo razmisljala da li cu da kupujem pilece batake ili ne...nema veze, ajde ajde, sad ce kraj...cek malo da bacim poglede sa strane, mozda vidim nekog zanimljivog...cao cao, jedan namig, eee i tebe znam, namig, opaaa jos jedan okret, bogami se ovaj okurazio, valjda ce uskoro kraj, e i ovu znam, cao cao, mmm eno ga neki Adonis, namig, cek cek, hmm mora da mi se ucinilo, ma da,opaa jos jedan okret, iiii krajjj..ahh napokon!!
Vracam se svom stolu...Ma, mora da mi se ucinilo. Mislima se vracam 10-tak godina unazad, citava vecnost od ovog sad trenutka, jurio me je bogami poprilicno da bi na kraju bili ni 3 meseca zajedno. Cime li se bese bavi? Nisam ga videla bukvalno 10 godina.
Toliko sam uronila u svoje misli da nisam ni primetila da doticni stoji glavom i bradom ispred mene! Uprkos malo neprijatnom momentu jer se znamo a opet se ne znamo, rec po rec, osmeh po osmeh, ples po ples, doslo vreme za rastajanje uz dogovor za miran razgovor uz kafu.
I da ne duzim vise, nadjem se ja sa,
hmm, kako li da ga nazovem...nek bude za sad Mr. Fini pa cemo ga lako preimenovati kad se ukaze potreba za tim,
Znaci, nadjem sa ja Gdin-om Finim sinoc na picu direktno posle casa baleta. Taman sam se osetila tako nekako prefinjeno ko prava balerina, i bila u pravom raspolozenju za zanimljiv razgovor i pice u kraju. Treba sad nadoknaditi nekako 10 godina ne vidjanja, sta ima novo, ko se cime bavi, ko sta radi, one emotivne stavke vesto izbegavamo, koga jos TO interesuje?!, malo o plesu, malo o kako je to bilo pre 10 godina, malo imas nesto u kosi, malo slucajni dodir, malo ovo, malo ono, malo duze gledanje u oci i opaaa, padne poljubac.
Posto sam Gdin-om Finim odlucila da i ja budem Fina, poljubac, dva, tri i svako svojoj kucici.
Da li ce me zvati? Da li da mu ja pisem? Ili da ipak cekam? Da li smo u vezi?? O ne, nisam valjda vec u vezi?
Da li...? Uopsss, da li ja to opet imam 18 godina??
Posto sam se napokon malo zasitila izlazaka, u poslednjih mesec dana sam odlucila da se malo odmorim od istih i vikendima uvece ostajala kod kuce ili isla kod prijateljica na case vina i sate razgovora. A kako salsa vece ne spada u izlaske, u subotu uvece sam se resila da posetim Mikser House i vidim kako su organizovali to famozno salsa vece. Pravo da vam kazem, uopste nije lose, jos ako kojim slucajem volite salsu, cini mi se da je jedna od najboljih salsa veceri koje su trenutno u ponudi.
I tako, subota vece i nadjem se ja u Mikseru.
Plesem sa svima- naucila sam jos davnih dana plesni bonton- kad te neko pita da zaplesete, a ti hopa cupa na prstice i na noge lagane pravac podijum. Nema odbijanja, sirok osmeh (bez zlatnog zuba) i ko god da je prekoputa tebe pokusas da uzivas, koliko mozes.
A sve to karma nagradi, ponekad pleses sa samim Adonisom a ponekad se zapitas zasto bas ti...ali sve se to nekako iznivelise i suma sumarum bude sasvim ok.
Znaci, plesem ja tako sa nekim ko nije Adonis, i razmisljam:
kako li je ovaj bas mene opazio, da li meni to na celu pise da sam dovoljno uljudna pa ga necu poslati da me potrazi na drugom kraju sale?, sta cu sutra da radim?, da li cu da kuvam, i ako cu da kuvam sta bih mogla da kupim na pijaci?, a da sutra je 08. mart, sto znaci da moram da sredim stan jer ukoliko neko (npr. moji?) odluci da svrati da mi donese neko cvece da ih ne doceka stan kao da je bio bombaski napad u njemu, uh sto znaci da moram da ustanem rano ujutro... koliko li je sati? hmmm sad cu da pogledam kad me bude okrenuo...evo ga, idemooo okret oopaaaa glava gore hmm pa ok je 23:30, nije strasno; znaci taman sutra ustanem oko 8, sredim sve do 10-11, pa kafica, pa posle ko hoce da dodje super, a da, imam i rucak sa KeVom oko pola 2, znaci nista od pijace, super!
ufff, dobro bre hoce li se ova salsa ikada zavrsiti?? jadan ovaj, vidi kako me gleda, verovatno ne zna da sam upravo razmisljala da li cu da kupujem pilece batake ili ne...nema veze, ajde ajde, sad ce kraj...cek malo da bacim poglede sa strane, mozda vidim nekog zanimljivog...cao cao, jedan namig, eee i tebe znam, namig, opaaa jos jedan okret, bogami se ovaj okurazio, valjda ce uskoro kraj, e i ovu znam, cao cao, mmm eno ga neki Adonis, namig, cek cek, hmm mora da mi se ucinilo, ma da,opaa jos jedan okret, iiii krajjj..ahh napokon!!
Vracam se svom stolu...Ma, mora da mi se ucinilo. Mislima se vracam 10-tak godina unazad, citava vecnost od ovog sad trenutka, jurio me je bogami poprilicno da bi na kraju bili ni 3 meseca zajedno. Cime li se bese bavi? Nisam ga videla bukvalno 10 godina.
Toliko sam uronila u svoje misli da nisam ni primetila da doticni stoji glavom i bradom ispred mene! Uprkos malo neprijatnom momentu jer se znamo a opet se ne znamo, rec po rec, osmeh po osmeh, ples po ples, doslo vreme za rastajanje uz dogovor za miran razgovor uz kafu.
I da ne duzim vise, nadjem se ja sa,
hmm, kako li da ga nazovem...nek bude za sad Mr. Fini pa cemo ga lako preimenovati kad se ukaze potreba za tim,
Znaci, nadjem sa ja Gdin-om Finim sinoc na picu direktno posle casa baleta. Taman sam se osetila tako nekako prefinjeno ko prava balerina, i bila u pravom raspolozenju za zanimljiv razgovor i pice u kraju. Treba sad nadoknaditi nekako 10 godina ne vidjanja, sta ima novo, ko se cime bavi, ko sta radi, one emotivne stavke vesto izbegavamo, koga jos TO interesuje?!, malo o plesu, malo o kako je to bilo pre 10 godina, malo imas nesto u kosi, malo slucajni dodir, malo ovo, malo ono, malo duze gledanje u oci i opaaa, padne poljubac.
Posto sam Gdin-om Finim odlucila da i ja budem Fina, poljubac, dva, tri i svako svojoj kucici.
Da li ce me zvati? Da li da mu ja pisem? Ili da ipak cekam? Da li smo u vezi?? O ne, nisam valjda vec u vezi?
Da li...? Uopsss, da li ja to opet imam 18 godina??
среда, 18. фебруар 2015.
Godina brzo prodje, Vucic i u snovima, 50 shades, losa karma, i tako te stvari
Ovako, postoji poprilican broj stvari o kojima bih zelala da pisem, tako da pre svega, evo prvo kratkog pregleda tema:
1. Godinu dana blogovanja- Wohoooo!!
2. Dan zaljubljenih- prodje i taj dan
3. 50 shades of Grey- cemu cela polemika??
4. OMG Sanjala sam Vucica, sta sad?!
5. Losa Karma i kako se protiv iste izboriti?
1.
I tako...prodje godinu dana od kako sam pocela sa blogovanjem. Mislila sam da cu imati neki bas onako dramaticno lep post da napisem, ali cvrc. Cak sam propustila i datum, dobro je da nisam mesec!
2.
Fama oko dana zaljubljenih... Ne javljanje odredjenim osobama taj dan da ne bi pomislile ono sto se pomisliti ne treba... Kako se opet zaljubiti? Sta raditi i gde ici? Praviti cisto feministicko okupljanje single drugarica- ahh opet cliche. A ustvari, dan ko dan, jos jedan izlazak u subotu vece a povratak u nedelju ujutro kad se otvara pijaca, eto nista manje, nista vise
3.
Ne razumem polemiku vezanu za ovaj film? Mislim, kao i knjiga, film je po meni super. Jedna klasicna ljubavna prica malo eksplicitnije napisana i snimljena. Prvo, ko ocekuje pornic- nije. Ko ocekuje cedan film, iliti Titanik- nije. Znaci film jeste eksplicitniji, ali nista vise od npr Nimfomanke... Bilo bi super zabraniti svim mladjima od 20 (a mozda i 25?) da ga gledaju, ali danas svi sve gledaju pa ce i ovo. Sovinisticke poruke? Hmmm pa mogla bih da se kladim da ih ima u vecini filmova. Uostalom bre pa Niveina reklama- ona za Anti-stress stick, ili sta vec, je po meni trilion puta gora od ovoga... Ne svidja vam se film? Ok, no big deal. Svidja vam se? Super, blago vama, uzivacete. Bljucnucu od tolike polemike i tolikog kritikovanja filma.
4.
E dolazimo lagano do zanimljivijih tema. Da ne kazem Najzanimljivijih...
Odem ja tako sa Miss AAA i JeCom da gledamo 50 shades, uzivamo u filmu, zamisljamo naseg gospodina Greya i kako sad nijedan sex nece biti dovoljno dobar u poredjenu sa prikazanim na divnom platnu. Ne ide da se ide kuci sad nikako, moji svi potencijalni gospodini grejevi ko za inat nestali i nema im ni traga ni glasa, i onda sta cemo- aj na vino, jer u vinu je spas. Ili je u vinu istina? A mozda i jedno i drugo? Vince da smiri zivce, u ovom slucaju strasti.
...10h kasnije...
Divno jutro, sunce sija, ptice crkucu (eto uticaja Habjanovicke, jos jedan bljuc), ponedeljak a ustvari nedelja, dan za lencarenje. Bas je bio divan film, uzivala sam, cak i sanjala divne snove...mmmm...
Cek!
OMG!
Nemoguce!!!
Aaaaa!!!
Sanjala sam Vucica...
Da rekapituliram: nakon 50 shades, nisam sanjala fenomenalnog frajera sa kojim sam imala sex kakav se samo u snovima i u filmovima moze imati, nego sam sanjala da sam u vezi sa Vucicem?!
Auuu jbt, sta sad?!
5.
I da dodjoh do lose karme. Nema drugog objasnjenja nego da mi je neko bacio crnu magiju. Mislim to je jedino moguce objasnjenje. Znaci sta se ovo desava pa nikako da naletim na nekoga ko bi u krevetu mogao da bude bar upola greja (i da, od sad cu sve da merim u grejevima)?! Size doesn't matter? Pliz fak away. Meni je sve bitno. Tacka kraj. Da li se osecam lose sto to kazem, pomalo. Zao mi je bre svih muskaraca koji imaju taj problem. Ali jbg. Life is a bitch, deal with it. Da li je moguce da nakon toliko godina seksualnih aktivnosti, sad treba da muku mucim?! Nope, nope, nope! I jos kao slag na tortu treba da sanjam Vucica? Pa to je potpuno neprihvatljivo!
I evo, sad cu da se vratim, samo da nadjem negde bre tu dlaku jednoroga, govno prepelice i zablje oko da skinem ove zle cini sa mene.
1. Godinu dana blogovanja- Wohoooo!!
2. Dan zaljubljenih- prodje i taj dan
3. 50 shades of Grey- cemu cela polemika??
4. OMG Sanjala sam Vucica, sta sad?!
5. Losa Karma i kako se protiv iste izboriti?
1.
I tako...prodje godinu dana od kako sam pocela sa blogovanjem. Mislila sam da cu imati neki bas onako dramaticno lep post da napisem, ali cvrc. Cak sam propustila i datum, dobro je da nisam mesec!
2.
Fama oko dana zaljubljenih... Ne javljanje odredjenim osobama taj dan da ne bi pomislile ono sto se pomisliti ne treba... Kako se opet zaljubiti? Sta raditi i gde ici? Praviti cisto feministicko okupljanje single drugarica- ahh opet cliche. A ustvari, dan ko dan, jos jedan izlazak u subotu vece a povratak u nedelju ujutro kad se otvara pijaca, eto nista manje, nista vise
3.
Ne razumem polemiku vezanu za ovaj film? Mislim, kao i knjiga, film je po meni super. Jedna klasicna ljubavna prica malo eksplicitnije napisana i snimljena. Prvo, ko ocekuje pornic- nije. Ko ocekuje cedan film, iliti Titanik- nije. Znaci film jeste eksplicitniji, ali nista vise od npr Nimfomanke... Bilo bi super zabraniti svim mladjima od 20 (a mozda i 25?) da ga gledaju, ali danas svi sve gledaju pa ce i ovo. Sovinisticke poruke? Hmmm pa mogla bih da se kladim da ih ima u vecini filmova. Uostalom bre pa Niveina reklama- ona za Anti-stress stick, ili sta vec, je po meni trilion puta gora od ovoga... Ne svidja vam se film? Ok, no big deal. Svidja vam se? Super, blago vama, uzivacete. Bljucnucu od tolike polemike i tolikog kritikovanja filma.
4.
E dolazimo lagano do zanimljivijih tema. Da ne kazem Najzanimljivijih...
Odem ja tako sa Miss AAA i JeCom da gledamo 50 shades, uzivamo u filmu, zamisljamo naseg gospodina Greya i kako sad nijedan sex nece biti dovoljno dobar u poredjenu sa prikazanim na divnom platnu. Ne ide da se ide kuci sad nikako, moji svi potencijalni gospodini grejevi ko za inat nestali i nema im ni traga ni glasa, i onda sta cemo- aj na vino, jer u vinu je spas. Ili je u vinu istina? A mozda i jedno i drugo? Vince da smiri zivce, u ovom slucaju strasti.
...10h kasnije...
Divno jutro, sunce sija, ptice crkucu (eto uticaja Habjanovicke, jos jedan bljuc), ponedeljak a ustvari nedelja, dan za lencarenje. Bas je bio divan film, uzivala sam, cak i sanjala divne snove...mmmm...
Cek!
OMG!
Nemoguce!!!
Aaaaa!!!
Sanjala sam Vucica...
Da rekapituliram: nakon 50 shades, nisam sanjala fenomenalnog frajera sa kojim sam imala sex kakav se samo u snovima i u filmovima moze imati, nego sam sanjala da sam u vezi sa Vucicem?!
Auuu jbt, sta sad?!
 |
| ...samo o tebi razmisljam...mmmmmm |
I da dodjoh do lose karme. Nema drugog objasnjenja nego da mi je neko bacio crnu magiju. Mislim to je jedino moguce objasnjenje. Znaci sta se ovo desava pa nikako da naletim na nekoga ko bi u krevetu mogao da bude bar upola greja (i da, od sad cu sve da merim u grejevima)?! Size doesn't matter? Pliz fak away. Meni je sve bitno. Tacka kraj. Da li se osecam lose sto to kazem, pomalo. Zao mi je bre svih muskaraca koji imaju taj problem. Ali jbg. Life is a bitch, deal with it. Da li je moguce da nakon toliko godina seksualnih aktivnosti, sad treba da muku mucim?! Nope, nope, nope! I jos kao slag na tortu treba da sanjam Vucica? Pa to je potpuno neprihvatljivo!
I evo, sad cu da se vratim, samo da nadjem negde bre tu dlaku jednoroga, govno prepelice i zablje oko da skinem ove zle cini sa mene.
четвртак, 29. јануар 2015.
plie-tendu-jete i 1,2,3 hopa!
Pita me facebook- what's on your mind? eh kad bi samo znao, Mark dragi, sta mi je sve na pameti... dva dana bez preteranog posla cine cuda.
Sve krece sa razmisljanjem sta bih mogla da jedem- sto je jedan ciklicni proces koji ustvari zahteva vrhunsko planiranje. Da se razumemo odmah, bez planiranja slabe vajde. Mislim da bih mogla, sad odmah, jedno 5 strana da srocim o uzrocno-posledicnim vezama izmedju obroka i nasih akcija. Ali to bi nekako bio previse veliki efekat ovog besposlicarstva, tako da cu samo nastaviti dalje. Nekako se ovaj logicki sled lagano prebacuje na razmisljanje o van-poslovnim aktivnostima.
Jel sam vam rekla da sam krenula na balet? Ah da, i to u onom mom prethodnom pokusaju da napravim jedan lagani i najpre rastereceni post koji se zavrsio sa poprilicnim brojem stavki koje mi idu na zivce.
Elem, znaci, krenuh na balet.
E sad, posto me vi, moji najdrazi i tako brojni (vas citavih 10 :D) citaoci, ne poznajete, moram odmah da vam kazem- moje predispozicije za balet su 0. Ustvari, verovatno i manje od 0, ako bi to bilo ispravno reci? postoje negativni brojevi, tako da bi verovatno mogli da kazemo -10, ali cekaj zar to nisu iracionalni brojevi, ili je to sad nesto drugo, a ovo su prosto negativni brojevi? hmmm vredi se malo podsetiti matematike i ne biti plavusa u dusi, ali to ipak nije moja trenutna tematika.
Da se vratim, znaci, moj nedostatak fizicke spremnosti da skocim na prstice, dignem nogu do uveta i brzo predjem u pirueticu, me naravno nije sprecio da se odvazim i krenem na casove baleta za odrasle. Kako to ustvari izgleda? Pa, kad pogledate predivnu vam instruktorku pomislite kako je to sve lako i kako telo izgleda veoma graciozno, a onda lagano vratite pogled ispred sebe i u ogledalu ugledate neku iskrivljenu zensku figuru koja vise lici na zensku imitaciju Mr Bean-a nego na buducu labudicu... Ali ne dam se! Uostalom svi smo ucili o Ruznom Pacetu i njegovom izrastanju u Labuda, tako cu valjda i ja!
Devojke drage, mozda jeste kasno da postanete beli i crni labud u Labudovom Jezeru i zaigrate na daskama koje zivot znace, ali garantujem da nikad nije kasno da pruzite sebi fizicku aktivnosti uz izuzetno uzivanje! Jos se dodatno i zabavite gledajuci sebe u ulozi balerine! Ima li nesto lepse?? Za vise informacija, izvol'te https://www.facebook.com/profizio
A sad one druge malo, kako bih rekla, intrigantnije, van-poslovne aktivnosti- shopping & dating.
O, da!
Ovako, znate vec, pisala sam u nekom od postova (hmm recimo u julu 2014), o zenskom vesu, njegovoj vaznosti za samopouzdanje a potpunoj nevaznosti onda kad mislite da je izuzetno vazan- iliti u pred-krevetnim akcijama.
E sad, sredinom 2013. godine (vreme brzo leti...) pozamasne novce sam dala na osvezenju svog lingerie i nakupovala poprilican broj kompleta- pogotovo sto sam odlucila da se trudim da bude sto cesce uparen. Od tad je eto proslo skoro pa dve godine, i nije da nisam tu i tamo kupovala sitnice, ali vec neko vreme se nisam castila.
I bas eto sinoc, nakon posla, se nadjoh ispred izgloga Intimissia i pred vecitom dilemom- para nema, zelja ima, i, sta sad?
Kako sam od nedavno sam postala single (necu reci sa ostala sama!! ziveo feminizam!) desilo se to da mi je nekako nestalo povoda za kupovinu nekog, onako, malo provokativnijeg donjeg vesa. A ispred mene na stalku sve vrvi od provokativnosti... Muke zive- para nema, povoda jos manje, a izbor da vam se slosi od lepote...i jos...Snizenja!
Oni koji me poznaju, reci ce- vidi ovu sto se pravi fina, kao nema povoda, nije nego. Ali evo, odmah cu objasniti o cemu se radi. Kupovina provokativnog, sexy donjeg vesa koji ima iskljucivo za cilj da zadivi suprotnu stranu, se radi kad vam je ta suprotna strana dovoljno bitna da biste je zadivili. Mislim, to se ne radi na prvom date-u, ups, na prvom sex date-u, niti na drugom, trecem,itd.. Vec kad se dovoljno upoznate, ostvarite punu bliskost, i tako te neke stvari. Secate svega onoga sto se nekad ostvarivalo pre nego sto skocite sa nekim u krevet? E, da, bas te stvari- cesto nazvanim emocijama.
Danas kad je sve nekako komplikovano- uskacemo u krevet na pogled, a da bismo dali emocije treba mecka da se porodi, i sa svim ovim muskarcima koji su uplaseniji od zena, ni sama ne znam koliko bi to trebalo da prodje da biste izvukli svoj providan, rupicast crni kompletic a da oni ne pomisle: 1. da vam previse znace i odjure glavom bez obzira; 2. da ste previse ste provokativni; 3. da ste se dosad samo pravili fini da bi ga zaveli a ustvari ste anakonda u krevetu i van njega; 4. da ste pak previse "laki" (sta god to tek znacilo); 5. da oni nisu dovoljno dobri pa smatrate da im treba dodatna motivacija; 6. da se sad od njih ocekuje ne znam ni ja sta kad ste se vi vec toliko potrudile; 7. tema razno jer ko zna sta sve ne moze da padne na pamet tim komplikatorima... A u stvari, vi biste samo da izgledate zanosno i da zavodite. Ali dobro da ne sirim dalje pricu, shvatatile ste i same.
Kako god, ja sam se nasla pred spomenutom mukom...i onda
flash of genius!
Shvatila sam da je kupovina tog fenomenalnog kompleta na snizenju (kljucna rec!) ustvari- ulaganje u buducnost!! Cim se bude ukazala prilika, eto mene u njemu! I tako...ziva bila kreditna kartica...
...sad samo treba jos docekati povod, da ne kazem priliku.
Sve krece sa razmisljanjem sta bih mogla da jedem- sto je jedan ciklicni proces koji ustvari zahteva vrhunsko planiranje. Da se razumemo odmah, bez planiranja slabe vajde. Mislim da bih mogla, sad odmah, jedno 5 strana da srocim o uzrocno-posledicnim vezama izmedju obroka i nasih akcija. Ali to bi nekako bio previse veliki efekat ovog besposlicarstva, tako da cu samo nastaviti dalje. Nekako se ovaj logicki sled lagano prebacuje na razmisljanje o van-poslovnim aktivnostima.
Jel sam vam rekla da sam krenula na balet? Ah da, i to u onom mom prethodnom pokusaju da napravim jedan lagani i najpre rastereceni post koji se zavrsio sa poprilicnim brojem stavki koje mi idu na zivce.
Elem, znaci, krenuh na balet.E sad, posto me vi, moji najdrazi i tako brojni (vas citavih 10 :D) citaoci, ne poznajete, moram odmah da vam kazem- moje predispozicije za balet su 0. Ustvari, verovatno i manje od 0, ako bi to bilo ispravno reci? postoje negativni brojevi, tako da bi verovatno mogli da kazemo -10, ali cekaj zar to nisu iracionalni brojevi, ili je to sad nesto drugo, a ovo su prosto negativni brojevi? hmmm vredi se malo podsetiti matematike i ne biti plavusa u dusi, ali to ipak nije moja trenutna tematika.
Da se vratim, znaci, moj nedostatak fizicke spremnosti da skocim na prstice, dignem nogu do uveta i brzo predjem u pirueticu, me naravno nije sprecio da se odvazim i krenem na casove baleta za odrasle. Kako to ustvari izgleda? Pa, kad pogledate predivnu vam instruktorku pomislite kako je to sve lako i kako telo izgleda veoma graciozno, a onda lagano vratite pogled ispred sebe i u ogledalu ugledate neku iskrivljenu zensku figuru koja vise lici na zensku imitaciju Mr Bean-a nego na buducu labudicu... Ali ne dam se! Uostalom svi smo ucili o Ruznom Pacetu i njegovom izrastanju u Labuda, tako cu valjda i ja!
Devojke drage, mozda jeste kasno da postanete beli i crni labud u Labudovom Jezeru i zaigrate na daskama koje zivot znace, ali garantujem da nikad nije kasno da pruzite sebi fizicku aktivnosti uz izuzetno uzivanje! Jos se dodatno i zabavite gledajuci sebe u ulozi balerine! Ima li nesto lepse?? Za vise informacija, izvol'te https://www.facebook.com/profizio
A sad one druge malo, kako bih rekla, intrigantnije, van-poslovne aktivnosti- shopping & dating.
O, da!
Ovako, znate vec, pisala sam u nekom od postova (hmm recimo u julu 2014), o zenskom vesu, njegovoj vaznosti za samopouzdanje a potpunoj nevaznosti onda kad mislite da je izuzetno vazan- iliti u pred-krevetnim akcijama.
E sad, sredinom 2013. godine (vreme brzo leti...) pozamasne novce sam dala na osvezenju svog lingerie i nakupovala poprilican broj kompleta- pogotovo sto sam odlucila da se trudim da bude sto cesce uparen. Od tad je eto proslo skoro pa dve godine, i nije da nisam tu i tamo kupovala sitnice, ali vec neko vreme se nisam castila.
I bas eto sinoc, nakon posla, se nadjoh ispred izgloga Intimissia i pred vecitom dilemom- para nema, zelja ima, i, sta sad?
Kako sam od nedavno sam postala single (necu reci sa ostala sama!! ziveo feminizam!) desilo se to da mi je nekako nestalo povoda za kupovinu nekog, onako, malo provokativnijeg donjeg vesa. A ispred mene na stalku sve vrvi od provokativnosti... Muke zive- para nema, povoda jos manje, a izbor da vam se slosi od lepote...i jos...Snizenja!
Oni koji me poznaju, reci ce- vidi ovu sto se pravi fina, kao nema povoda, nije nego. Ali evo, odmah cu objasniti o cemu se radi. Kupovina provokativnog, sexy donjeg vesa koji ima iskljucivo za cilj da zadivi suprotnu stranu, se radi kad vam je ta suprotna strana dovoljno bitna da biste je zadivili. Mislim, to se ne radi na prvom date-u, ups, na prvom sex date-u, niti na drugom, trecem,itd.. Vec kad se dovoljno upoznate, ostvarite punu bliskost, i tako te neke stvari. Secate svega onoga sto se nekad ostvarivalo pre nego sto skocite sa nekim u krevet? E, da, bas te stvari- cesto nazvanim emocijama.
Danas kad je sve nekako komplikovano- uskacemo u krevet na pogled, a da bismo dali emocije treba mecka da se porodi, i sa svim ovim muskarcima koji su uplaseniji od zena, ni sama ne znam koliko bi to trebalo da prodje da biste izvukli svoj providan, rupicast crni kompletic a da oni ne pomisle: 1. da vam previse znace i odjure glavom bez obzira; 2. da ste previse ste provokativni; 3. da ste se dosad samo pravili fini da bi ga zaveli a ustvari ste anakonda u krevetu i van njega; 4. da ste pak previse "laki" (sta god to tek znacilo); 5. da oni nisu dovoljno dobri pa smatrate da im treba dodatna motivacija; 6. da se sad od njih ocekuje ne znam ni ja sta kad ste se vi vec toliko potrudile; 7. tema razno jer ko zna sta sve ne moze da padne na pamet tim komplikatorima... A u stvari, vi biste samo da izgledate zanosno i da zavodite. Ali dobro da ne sirim dalje pricu, shvatatile ste i same.
Kako god, ja sam se nasla pred spomenutom mukom...i onda
flash of genius!
Shvatila sam da je kupovina tog fenomenalnog kompleta na snizenju (kljucna rec!) ustvari- ulaganje u buducnost!! Cim se bude ukazala prilika, eto mene u njemu! I tako...ziva bila kreditna kartica...
...sad samo treba jos docekati povod, da ne kazem priliku.
уторак, 27. јануар 2015.
Dokolica, balerina da budem! i tanki zivci
Pretpostavljam da smo svi dovoljno isfrustrirani politickim desavanjima u nasim zemljama i oko nas. I kako sad ostati imun na sve to? Kako u danima kad je sve bljuzgavo i polu depresivno, ne nervirati se oko cinjenice da svaka moguca vest koju cujemo/procitamo pocinje sa Vucic je rekao, Vucic je posetio, Vucic je bio, Vucic je ovo, Vucic je ono. Aman dosta vise...
Stoji da ni ja nisam sad bas u nekom fenomenalnom elementu- sto se moze najbolje videti po prethodno poprilicno dosadnom postu a i ovom koji upravo nastaje i ne obecava ludu zabavu.
Ali ajde barem da pokusam da skrenem misli sa sumornih tema.
Krenula sam na balet! Balerina da budem, nego sta! Nikad nije kasno! Odnosno za balerinu zasigurno jeste, ali za uzivanje u klasicnoj muzici i odlicnoj vezbi za duh i telo nije.
Stoji da ni ja nisam sad bas u nekom fenomenalnom elementu- sto se moze najbolje videti po prethodno poprilicno dosadnom postu a i ovom koji upravo nastaje i ne obecava ludu zabavu.
Ali ajde barem da pokusam da skrenem misli sa sumornih tema.
Krenula sam na balet! Balerina da budem, nego sta! Nikad nije kasno! Odnosno za balerinu zasigurno jeste, ali za uzivanje u klasicnoj muzici i odlicnoj vezbi za duh i telo nije.
Hmmm, da...i to bi bilo to sto se tice baleta...
Ovako, ja bih vrlo vrlo rado pisala o flertovima, uzivanjima, izlascima, opijanjima, poslovnim izazovima & excel tabelama (wooups, ne, ne), i ostalim drazesnim stvarima, ali ocigledno ne ide. A kad ne ide, a covek ima potrebu da pise, onda se pise o svemu onome zbog cega ne ide.
Stvari koje mi ovih dana idu na zivce:
1. Vreme- ok naravno da je vreme. Ovako sugavo nije ni cudo sto budi nervozu. Pa mislim, kad radna nedelja pocne ponedeljkom (ko i svaka druga doduse) i to nervoznim ponedeljkom, u punoj troli u kojoj se dvoje raspravljaju, sa sve kontrolorima, sta dalje reci...
2. Reinkarnacija- u reinkaranciju ne verujem, ali se ona oko mene uporno desava i to ne sa osobama koje bi volela da reinkarniraju.
3. Reinkarnacija uz Raskusuravanje- grrr, nema veceg nerviranja nego kad morate da se raskusuravate sa bivsim. Mozda je gospodin u medjuvremenu zaboravio srpski pa moram sad na nemackom da mu pisem?!
4. Komunalna policija- mislim stvarno...zar vam ne dodje da se ispovracate? onako zenski. postacu feministkinja, i napravicu glavni stab u svom stanu.
5. Vucic- uh, pa zaboravih da ga stavim na mesto 1.
6. Ljiljana Habjanovic- razocarenje meseca, a mozda i godine sto se tice literature. Kad ste citali Zenski Rodoslov? Hocu reci sa koliko godina? Ja sam ga citala krajem srednje skole, zajedno sa Paunovim perom, Ana Marija me nije volela, Iva, Javna ptica a onda su dosle i sve one prvo polu religiozne pa onda potpuno religiozne knjige kad smo se rastale do daljenjeg. To do daljnjeg je trebalo da bude prekinuto sad sa knjigom Nas otac, ili kako se vec zove- nastavak Zenskog Rodoslova. Kad sam cula da se vratila u ove "normalne" tokove bas sam se obradovala. Debelo sam se namucila da pronadjem Anu Mariju i Rodoslov (koji sam morala opet da kupim!!!), kupila iNas otac i bacila se na citanje. Mislim da nema reci kojima bih mogla da opisem svoje razocarenje vezano za Anu Mariju, razocarenje koje se upravo nastavlja sa Rodoslovom... Plitko, kicasto, da ne kazem bljutavo. Zalosno. Paulo Koeljo je bre za nju objasnio, a njega dozivljavam kao i Noru Roberts, pa mozda cak i malo nize od toga.
7. Muskarci koji ne znaju sta hoce
8. Muskarci koji znaju sta hoce ali nemaju petlje da to i ostvare/kazu/traze
9. Muskarci koji znaju sta hoce ali ustvari to trenutno ne zele
10. Muskarci koji su postali komplikovaniji od zena
11. Muskarci koji kazu da su zene komplikovane
12. Muskarci generalno?
13. Pitanje kad cu se udati
14. Zelje za rodjendan da se tokom ove godine udam
15. Pitanje kad mislim da radjam decu- pocecu da odgovaram sa nikad
16. Cenzura- poistovecivanje Ivana Ivanovica sa Oljom Beckovic- nije isto! I nemojte da me nervirate bre!
17. Jel sam rekla vreme?
18. Ljudi (vecinom muskarci, ali ima i zena) koji u meni bude strasnu potrebu da budem feministkinja
19. Novine- odnosno tabloidi. A sad i Politika- i Ljiljana Smajlovic koja insistira na pravom novinarstvu. Pravo novinarstvo my ass- prave novine nikad ne bi dozvolile sebi da napisu onakav clanak o "beogradjankama" u tridesetim, i to ne jedan, nego vise njih na istu temu! I sta ja sad da citam? Odnosno kako da se informisem?? Preko twittera?
Stacu ovde posto se bojim da tek uzimam zalet i da onda ovaj spisak nece imati kraja, pa ako ista bolje da ga i podelim u vise navrata- lakse ce se svariti..
понедељак, 12. јануар 2015.
Nije zlato sve sto sija
Posto mi je laptop poceo potpuno da trokira, a kad dodje inspiracija za pisanje- znate vec kako je to...morala sam da pisem sa mobilne aplikacije. I sad htedoh sve da zapocnem sa slikom svoje divne jelke, ali vraga!! Stalno je stavlja na kraj posta...tako da, bacite prvo pogled na sliku na dnu posta pa se brzo vratite gore :)
....
Dok sam zivela sa mojima uvek smo uzimali jelku sa busenom i posle je sadili u vikendici ili je cuvali na terasi do sledece godine.
Kad sam se uselila u svoje malo carstvo nastavila sam tu tradiciju uz pomoc tadasnjeg dragog- dobro nam poznatog gos'n Nemca. Naravno kako su se uvek drugi bavili tim jelkama, nisam imala pojma da je ipak potrebno i o njima voditi racuna pa sam tokom narednih 4 novih godina uspela samo jednu da sacuvam i zasadim je u vikendici. Dve su se osusile, a jednu sam na svoju veliku sramotu zaboravila u zadnjem dvoristu zgrade- setila sam se da sam je tamo ostavila tek nakon leta kad sam slucajno bacila pogled na dvoriste... Elem,uprkos svim tim neuspesima, ostala sam dosledna odrzavanju svoje novogodisnje tradicije.
I onda je Nemac otisao...
a u moj zivot dosao Amer (cini mi se da sam ga tako prekrstila, iako nisam nesto mnogo pisala o njemu) koji nije delio moj novogodisnji entuzijazam. Prolazili su dani, Nova godina se blizila i ja na kraju nisam uzela jelku, niti okitila stan, ali uprkos svemu tome veoma sam osecala novogodisnji duh oko mene. Te godine sam sebi obecala da vise necu dozvoliti da mi trenutna veza, odnosno muskarac, diktira da li cu imati svoju jelku ili ne.
I tako...svasta se tu izdesavalo tokom ove 2014. godine. Amer zaboravljen, Nemac se vratio u punom sjaju, pa taj sjaj postepeno poceo da gubi da bi se potpuno izgubio, prodefilovali su i mnogi sporedni likovi, sa poslednjim u vidu glavnog lika Nore Roberts. Ali kako nije zlato sve sto sija, tako je i heroj N.R. bio kratkog daha(ispostavilo se da ipak ponekad; uprkos hiljadu poklapanja, i kvaliteta koje neka osoba moze da ima; neke veze prosto ne kliknu)...
Nova godina se priblizila a mom novogodisnji spiritu ni traga ni glasa. Prosto sam se osetila kao glavni lik iz Charles Dickensovog Christmas Carrol. I da upravo ne bih bila takav anti novogodisnji entuzijasta- iliti mrgud- ja sam odlucila da se svim silama potrudim da docekam da entuzijazam dovucem do sebe. Pa sam tako kupila ne samo jelku sa busenom, vec i nove ukrase, deda mrazove za police, zvoncice, zvezdice, i gomilu drugih gluposti. Pare mislim da nema potrebe da spominjem...radi novogodisnjeg ambijenta sam zrtvovala ceo novogodisnji outfit koji sam htele sebe da pocastim,a i pokloni su bili poprilicno skromniji nego inace. Elem, ja sam svoju jelku uzela. Ostao je problem kako cu i sta cu njom sad kad su prosli svi praznici- ali valjda ce se ovih dana pojaviti neki dzentlmen da pripomogne- a ako ne ima da upregnem mladju bracu da i oni malo zasuku rukave.
Medjutim uprkos jelci, silno potrosenim parama, okicenom stanu, ove godine novogodisnjem duhu ni traga ni glasa... Zato sam ove godine obecala sebi da ne samo da mi muskarci i veze nece odredjivati da li cu imati jelku ili ne, nego da ni sebe necu siliti ukoliko nemam zelju za jelkom i ukrasima. Naravno ove moje odluke se mogu podici na malo vise nivo od jelke sa busenom, i recimo primeniti na hmmm, mozda, zadovoljstvo sobom? Srecom? Mirom? Osim ovoga, nisam napravila nikakve New year's resolutions, nemam posebne spiskove, niti ovogodisnje planove. U Novu godinu sam usla sama, pomalo ravnodosuna, generalno zadovoljna, ali i svesna da mi predstojeci period nece biti lagan zbog odredjenih porodicnih problema.
I posto sutra prelazim na novi posao-sto je lepo, a istovremeno su porodicni problemi u jeku- sto je iscrpljujuce, shvatam da sva ova velika desavanja prolazim sama. Tu su prijatelji da sve to olaksaju i proslave sta treba, ali sustinski sam sama. I ne mogu da se ne prisetim da kad sam prosle godine (2013.), prolazila kroz takodje teske situacije, bila veoma uzrujana sto nemam Nemca, ili nekog drugog, pored sebe. Secam se da sam tad pronalazila utehu u razmeni dugih mailova sa Nemcem. Secam se osecaja samoce i uzasne potrebe za osloncem.
Danas, kad se odredjeni temelji ljuljaju, kad se upustam u nove poslovne poduhvate, ne osecam nedostatak Nemca, ili nekog drugog, vec mali ponos i zadovoljstvo sto sam sama i spremna da se sama izborim sa svim, uz podrsku meni najblizih ljudi.
Pisala bih ja sad jos mnogo toga, aliii sutra (iliti vec danas) je novi radni dan, nov u svakom smislu :)
Пријавите се на:
Постови (Atom)