недеља, 07. децембар 2014.

Bahato sa 30

Pre neki dan (mozda cak i juce), Politika je izdala jedan "fenomenalan" clanak o tome kako je sve veci broj Beogradjanki od 30 do 35 godina starosti koje nemaju dete, odnosno koje (i ovom prlikom se sluzim recnikom novinarke) "nisu posetile porodiliste" i "nisu dale naslednika" i to sve zbog, izmedju ostalog, "produzenog skolovanja" i "hedonizma".

Uostalom, da ne bih prepricavala tekst, izvol'te link:

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Beogradu-skoro-polovina-tridesetogodisnjakinja-nema-dete.lt.html

Tesko mi je da poverujem da u danasnje vreme, jedne od malobrojnih pravih novina, dozvole sebi da izdaju ovakav tekst. Kad sam ga procitala ostala sam zaprepascena i zgrozena.

A kad smo kod zgrozenosti, da li se i vama mozda dize kosa na glavi od sledece niveine reklame?


Mozda je najbolje da se vratimo starim dobrim parolama:


Da li ste i vi bahati? Jos uvek niste dale naslednika vasoj otadzbini?! To je sve zbog kapitalizma, krvolocnih zapadnjackih sila koje su vam utuvile u glavu da je znanje ok, da je ravnopravnost ok, da treba da budete ostvarene u karijeri i da nije smak sveta ako imate 30+ i niste udate. Ovo je Balkan, a samim tim je zeni mesto u kuhinji za sporetom. Ne, ne elektricnom plocom, vec sporetom. Zna se da je pravo kuvanje na gas, a ne na struju.

Mislile ste da radjate u trenutku kad se osecate spremno, kad se osecate ostvarenom i kad svom detetu mozete da pruzite iole neku materijalnu sigurnost? Mislile ste da je radjanje deteta cin ljubavi sa covekom sa kojim ste? Ah...opet ste gledale sex i grad previse... Da se Vucic pitao, ne bi se ta serija prikazivala na nasim malim ekranima! Zna se da se u pravim zemljama u kojima se gaje tradicionalne porodicne vrednosti, deca radjaju zarad ocuvanja nacije. Radja se da bi se rodio naslednik. Radjas nalsednika prvo svojoj zemlji, pa svom muzu, pa njegovoj porodici. Nije valjda da ste mislile da je svejedno da li cete roditi musko ili zensko?! Musko, nego sta. NasledniK a ne Naslednica!

Ima jedna stvar koja me fascinira. Svi pricaju o tome kako je strasno koliko ima puno neudatih devojaka, kako se devojke sve teze odlucju na decu, kako sve vise i vise parova prvo dete dobiju nakon 35. godine, itd itd. Sat radi tika-taka-tika-taka.

Ali zato niko ne prica o fenomenu muskaraca od 30+ koji se ponasaju i osecaju kao da im je 20. Ne zele da se zene, ne zele da osnivaju porodicu, zele "jos samo malo" da uzivaju u svojoj slobodi pre nego sto padnu pod zenske kandze i zarobe se zauvek u monogamnom zajednickom zivotu. Toliko su isfrustrirani i uplaseni, da brak vide i tamo gde ne postoji.

I sta mi onda da radimo? Za nas ustvari vise nema nade, nego da kazemo ovim jos-uvek-mladim gospodjicama od 20-25 godina da brze bolje nadju nekoga muskarca od, hmmm, recimo 37+ i da krenu da grade lepu srecnu porodicu. Ionako ljubav ne zna za godine. A ne da se zeznu kao starije koleginice...

I dok pokusavamo da nadjemo kompromis izmedju nasih zelja, sata koji kuca tika-taka, i zelja suprotnog pola, energija se trosi, dani prolaze, i neko pametan se seti da je problem u tome sto ne-tako-mlade gospodjice zele da nastave da se obrazuju, cak i nakon zavrsenog fakulteta, zele da rade i zaradjuju. Sto je ustvari prava definicija hedonistickog zivota, zar ne?