недеља, 30. новембар 2014.

Heavily ever after

Subota vece, pustam soundtrack fenomenalnog filma Begin Again. Fali mi malo neko vino ali pretpostavljam da je bolje sto ga nema. Kako vreme ide svako od nas nagomilava prtljag koji vuce za sobom. Nadam se da sam napokon dosla do procesa ostavljanja svog dela prtljaga i rasterecenja kako bih mogla novi da stvorim.

Proces preboljevanja je dug i mukotrpan, a ja, trenutno, ne znam da l ga sad zapocinjem ili ga sad zavrsavam. Kao onaj vic o dementnim babama- da l sam posla il sam dosla...
Nova Godina je valjda vreme kad sravnjujemo racune, gde smo bili, sta smo uradili, sta smo pogresili, sta smo mogli bolje i pravimo cuvene spiskove zelja i planova za sledecu godinu. Nije ni cudo sto su svi oko mene u nekoj blagoj depresiji kad vise niko ne zna da li je crno ili belo, vec nam je sve u nekoj sivoj zoni. Sivoj kao i ovo vreme oko nas.



Veceras svecano obavestavam da nisam naterala JeCu da prespava kod mene, da mi prija samoca nakon divnog druzenja i fenomenalnog filma. Za naziv ovog posta cu iskoristi  JeCinu recenicu kao nagovestaj i sebi a i ostalima desavanja koji nadolaze: Heavily ever after.