Masta radi svasta

Ceo dan pokusavam da svoju frustraciju prenesem na ovaj lepu belu povrsinu, medjutim ne ide mi. I dzaba meni i Vivaldieva cetiri godisnja doba, i zamisljanje Zen bastice koju nemam, i razmisljanje o mastanju koje sam imala jutros dok sam setala psa, kad za neciji idiotizam nema mernih jedinica a ni leka.

Ali terapeutski cu ipak pokusati da sebi olaksam ovaj radni dan, posto svakako ne mogu da se skoncentrisem na bilo koji umniji rad. 

Hmmm, evo Vivaldi tresti, i sad cu lagano da se prisetim mastarija na putu iz parka ka kuci...

Ne znam da l znate, ali imam psa, inace, verovatno se ne bih ujutro sama setala parkom (bar se nadam...). Cesto me pitaju da li ide na baterije, slicno kao i na ostala pitanja koja mi pomalo idu na zivce (tipa- a kad ces ti lepa nama da se udas, kad mislis da radjas decu, kad mislis da upises doktorske (da cak i takva pitanja dobijam!?!!!)) na ovo, kako vreme ide, imam razlicite odgovore:

- na pocetku: objasnjvam zbog cega sam uzela malog psa i kako je to super jer je u stvari kucni pas, pa kao da imas macku samo se ne linja. I ne, nemam nista protiv macaka, i ne, ne moraju svi ljudi da se dele na "pse i macke", kao sto se ne dele svi tipovi na "sise i dupe"

- nakon nekog vremena: ne, nije na baterije.

- sadasnje vreme: jeste, jeste, jutros me mrzelo da je navijam, pa zato sad malo trokira. Jer se uvek setim deke koji je imao upravo taj komentar na svakog malog psa, pa i ovog "naseg'' i bude mi toplo oko srca. 

Elem, svako jutro pre posla setam svog psa. I tako i jutros, al za divno cudo nema nikog sa divnim i najpre orginalnim humorom na putu do parka. 

Park sasvim prazan, taman da se pas opusti i trckara svojim tokom. Taman da gazdarica krene da razmislja o svemu i svacemu. 

I tako...razne misli se roje.. Najpre sam malo razmisljala o Gdin-u Finom, koji je jos uvek Fin, ali izgleda da nesto nije bas totalno odusevljen stvorenjem koje nas ne pusta da se na miru ljubakamo vec zahteva posvecivanje pune paznje. Bilo bi super kad bih imala decka koji isto tako ima nekog psa, pa zna sta ga ceka...

I kako to da ja nisam dozivela Holivud i upoznala The Man Of My Deams u parku kako seta svog psa?? Eto setam ja ovu moju skoro svako jutro a oko mene sve neki bakutaneri i dekice, ili zene, ili porodicni ljudi sa decom. Kako bre ne bude neki frajer??? 

I taman kako sam to pomislila kad moja gospodja se zatrca u susret svom drugu iz parka zvanom Toto. I eto, ako nije nasla gazdarica, a onda je bar ona nasla Toto-a. Pogledom potrazim gde je devojka sto obicno seta Toto-a, i u tom trenu shvatim da Toto ima i gazdu. Razlika u godinama nedovoljno velika da joj bude tata (jer cigancici nisu), a ona opet nekako previse mlada da bi bila udata i zivela sa deckom. Toto se sav sepuri a bogami ni vlasnik ne zastajkuje u tome. Malo razgovor o psima, par osmeha i ja odlucim da od sutra vise nema odlaska u park sva u rasparu pre sredjivanja za posao, vec obrnuto, sredjena nego sta. Cao, cao, vidimo se. 

Na putu ka kuci, dala sam malo svojoj mastariji slobodu. Jer ipak, po ovom lepom danu mastanje je dozvoljeno. Toto-ov vlasnik (koji je sasvim simpatican) postaje visi za koji centimetar i vise nalik Clive Owenu (npr), a ona simpaticna devojka, mu je sto posto mladja sestra. Na sledecem susretu razmenjujemo brojeve telefona, i dogovaramo se za kafu. Na kafi shvatam da je super zanimljiv, i da je u stvari potpuno Idealan! Pocinjemo da se zabavljamo, i ja se napokon zaljubljujem! Leptirici u stomaku, drzanje za ruku, bioskop, prvi sex koji je potpuno ludilo. Ne opterecujemo se ni sa cim, provodimo vreme zajedno, prijamo jedno drugom, ali ne dozvoljavamo da nemamo vremena ni za koga drugog osim za nas dvoje. Spajamo drustva, izlazimo odvojeno a ponekad i zajedno, sve je super. I tako dok trepnes, pocnemo da zivimo zajedno, bas se super slazemo, ne svadjamo se vec samo raspravljamo i razgovaramo, stalno razgovaramo, i svakim danom unapredjujemo nasu vezu. Uskoro se odlucujemo da se uzmemo, ne jer je vreme, i ne jer to tako treba, nego zato sto oboje zelimo. Tam tara ra ram, tam tara ra ram, tam tara....

.....Ajaooooo, ugazih u govno!!!! 

Agrrrrrr, eto tako to ide kad se previse masta!!! Cek da se javim ovom mom Gdin-u Finom, jer ipak je bolje sa obe noge cvrsto na zemlji, bar cete izbeci da ugazite u govance... 

Hmmm, da i nije imalo ovo neko terapeutsko dejstvo, ali barem sam usepla da preguram poslednjih 20 minuta na poslu a da nikoga zivotna ne ugrozim. 

Finoca

Nesto mi ne ide pisanje u poslednje vreme, em sam se ja nesto pritajila, em oko mene osim Vucica sve neke teme koje govore u prilog tome da nam je toliko dobro da je eto i meni prosto neprijatno. Ali, sva sreca, ipak se s vremena na vreme desi nesto manje ili vise zanimljivo i tako se javi tema vredna za javno deljenje i razmisljanje.

Posto sam se napokon malo zasitila izlazaka, u poslednjih mesec dana sam odlucila da se malo odmorim od istih i vikendima uvece ostajala kod kuce ili isla kod prijateljica na case vina i sate razgovora. A kako salsa vece ne spada u izlaske, u subotu uvece sam se resila da posetim Mikser House i vidim kako su organizovali to famozno salsa vece. Pravo da vam kazem, uopste nije lose, jos ako kojim slucajem volite salsu, cini mi se da je jedna od najboljih salsa veceri koje su trenutno u ponudi.

I tako, subota vece i nadjem se ja u Mikseru.
Plesem sa svima- naucila sam jos davnih dana plesni bonton- kad te neko pita da zaplesete, a ti hopa cupa na prstice i na noge lagane pravac podijum. Nema odbijanja, sirok osmeh (bez zlatnog zuba) i ko god da je prekoputa tebe pokusas da uzivas, koliko mozes.
A sve to karma nagradi, ponekad pleses sa samim Adonisom a ponekad se zapitas zasto bas ti...ali sve se to nekako iznivelise i suma sumarum bude sasvim ok.

Znaci, plesem ja tako sa nekim ko nije Adonis, i razmisljam:
kako li je ovaj bas mene opazio, da li meni to na celu pise da sam dovoljno uljudna pa ga necu poslati da me potrazi na drugom kraju sale?, sta cu sutra da radim?, da li cu da kuvam, i ako cu da kuvam sta bih mogla da kupim na pijaci?, a da sutra je 08. mart, sto znaci da moram da sredim stan jer ukoliko neko (npr. moji?) odluci da svrati da mi donese neko cvece da ih ne doceka stan kao da je bio bombaski napad u njemu, uh sto znaci da moram da ustanem rano ujutro... koliko li je sati? hmmm sad cu da pogledam kad me bude okrenuo...evo ga, idemooo okret oopaaaa glava gore hmm pa ok je 23:30, nije strasno; znaci taman sutra ustanem oko 8, sredim sve do 10-11, pa kafica, pa posle ko hoce da dodje super, a da, imam i rucak sa KeVom oko pola 2, znaci nista od pijace, super!
ufff, dobro bre hoce li se ova salsa ikada zavrsiti?? jadan ovaj, vidi kako me gleda, verovatno ne zna da sam upravo razmisljala da li cu da kupujem pilece batake ili ne...nema veze, ajde ajde, sad ce kraj...cek malo da bacim poglede sa strane, mozda vidim nekog zanimljivog...cao cao, jedan namig, eee i tebe znam, namig, opaaa jos jedan okret, bogami se ovaj okurazio, valjda ce uskoro kraj, e i ovu znam, cao cao, mmm eno ga neki Adonis, namig, cek cek, hmm mora da mi se ucinilo, ma da,opaa jos jedan okret, iiii krajjj..ahh napokon!!

Vracam se svom stolu...Ma, mora da mi se ucinilo. Mislima se vracam 10-tak godina unazad, citava vecnost od ovog sad trenutka, jurio me je bogami poprilicno da bi na kraju bili ni 3 meseca zajedno. Cime li se bese bavi? Nisam ga videla bukvalno 10 godina.
Toliko sam uronila u svoje misli da nisam ni primetila da doticni stoji glavom i bradom ispred mene! Uprkos malo neprijatnom momentu jer se znamo a opet se ne znamo, rec po rec, osmeh po osmeh, ples po ples, doslo vreme za rastajanje uz dogovor za miran razgovor uz kafu.

I da ne duzim vise, nadjem se ja sa,
hmm, kako li da ga nazovem...nek bude za sad Mr. Fini pa cemo ga lako preimenovati kad se ukaze potreba za tim,
Znaci, nadjem sa ja Gdin-om Finim sinoc na picu direktno posle casa baleta. Taman sam se osetila tako nekako prefinjeno ko prava balerina, i bila u pravom raspolozenju za zanimljiv razgovor i pice u kraju. Treba sad nadoknaditi nekako 10 godina ne vidjanja, sta ima novo, ko se cime bavi, ko sta radi, one emotivne stavke vesto izbegavamo, koga jos TO interesuje?!, malo o plesu, malo o kako je to bilo pre 10 godina, malo imas nesto u kosi, malo slucajni dodir, malo ovo, malo ono, malo duze gledanje u oci i opaaa, padne poljubac.
Posto sam Gdin-om Finim odlucila da i ja budem Fina, poljubac, dva, tri i svako svojoj kucici.

Da li ce me zvati? Da li da mu ja pisem? Ili da ipak cekam? Da li smo u vezi?? O ne, nisam valjda vec u vezi?
Da li...? Uopsss, da li ja to opet imam 18 godina??