Post o Berlinu spremam vec mesecima. Prvi sam zapocela u avionu na putu za Beograd jos u sredinom juna, prepuna misli i utisaka, ali sve vezano za situaciju u kojoj sam se nasla a ne za grad u kom sam bila. Nakon drugog odlaska, stvar se nekako jos vise iskomplikovala, pa sam misli o Berlinu stavila u cosak za neki drugi trenutak.
A onda kao sto biva sa haljinom za posebne prilike, tako nekako prilika za pisanje ovog posta nikako da se desi. Da li zato sto jos uvek cekam da me uhvati odusevljenje ovim gradom ili zato sto se jos uvek nisam pomirila sa cinjenicom da odusevljenje ne dolazi, ne znam. U svakom slucaju, danas sam napokon resila da zasucem rukave i da se bacim na posao.
Ali pre svega toga, par utisaka...
Nedavno sam se sasvim slucajno nasla sa dragom drugaricom Sonjom i njenom drugariocm/komsinicom. Zadivljujuce je kako neka sasvim spontana poznanstva, kratka ali slatka, mogu da uticu na vas. Umesto 10 minuta, ostala sam sat vremena, ako ne i duze. Retko kad mi se desi da potpuno nepoznata osoba na mene ostavi tako jak utisak i osecaj da se znamo citav zivot. A ko zna, mozda se i znamo? Da verujem u reinkarnaciju zasigurno bih sad izvukla neki mudriji zakljucak. A ovako, neka ostane na tome.
Dok sam razmisljala o svojim poslovnim obavezama tokom voznje liftom, gospodin koji je izasao na nekom spratu me je pozdravio : "Prijatno gospodjice". Gospodjice? Hmmm, ne znam za vas, ali ja se ne secam da li mi se neko ikad obratio sa gospodjice...
Inace, da li i vama malo ovaj blogger bugguje? Posto u reading list mi ceo dan niko ne izlazi? Valjda nisam izgubila sve one koje pratim....cini mi se da bih to dozivela kao pad telefona u wc...
I za sam kraj, najavljujem jos jedan pokusaj moje kreativnosti koji ovaj put mozda zaista i zazivi: otvaram blog za svrhu mini travel guide-a. A ovaj put ga otvaram potpuno javno, sa svojim tacnim opisom. OMG, kakav korak! Naravno ovaj ostavljam kao svoj mini polu skriveni kutak...
Toliko za sad.
A onda kao sto biva sa haljinom za posebne prilike, tako nekako prilika za pisanje ovog posta nikako da se desi. Da li zato sto jos uvek cekam da me uhvati odusevljenje ovim gradom ili zato sto se jos uvek nisam pomirila sa cinjenicom da odusevljenje ne dolazi, ne znam. U svakom slucaju, danas sam napokon resila da zasucem rukave i da se bacim na posao.
Ali pre svega toga, par utisaka...
Nedavno sam se sasvim slucajno nasla sa dragom drugaricom Sonjom i njenom drugariocm/komsinicom. Zadivljujuce je kako neka sasvim spontana poznanstva, kratka ali slatka, mogu da uticu na vas. Umesto 10 minuta, ostala sam sat vremena, ako ne i duze. Retko kad mi se desi da potpuno nepoznata osoba na mene ostavi tako jak utisak i osecaj da se znamo citav zivot. A ko zna, mozda se i znamo? Da verujem u reinkarnaciju zasigurno bih sad izvukla neki mudriji zakljucak. A ovako, neka ostane na tome.
Dok sam razmisljala o svojim poslovnim obavezama tokom voznje liftom, gospodin koji je izasao na nekom spratu me je pozdravio : "Prijatno gospodjice". Gospodjice? Hmmm, ne znam za vas, ali ja se ne secam da li mi se neko ikad obratio sa gospodjice...
Inace, da li i vama malo ovaj blogger bugguje? Posto u reading list mi ceo dan niko ne izlazi? Valjda nisam izgubila sve one koje pratim....cini mi se da bih to dozivela kao pad telefona u wc...
I za sam kraj, najavljujem jos jedan pokusaj moje kreativnosti koji ovaj put mozda zaista i zazivi: otvaram blog za svrhu mini travel guide-a. A ovaj put ga otvaram potpuno javno, sa svojim tacnim opisom. OMG, kakav korak! Naravno ovaj ostavljam kao svoj mini polu skriveni kutak...
Toliko za sad.
Нема коментара:
Постави коментар