Planerka

Znate ono kad kazu da smo sa godinama pametniji? Pa...u praksi se to bas i ne moze reci. Kako vreme prolazi osecam se ustvari sve glupljom.
Priblizava se kraj godine i ne mogu a da ne razmisljam o zivotnim planovima. Gde cu, sta cu, s kim cu, itd...
Pre par meseci sam isplanirala da nista ne planiram. Odnosno napravila sam kratkorocni plan do avgusta sledece godine. Mislim da se razumemo, nije to neki sad ne znam ni ja kakav plan, ali cisto postavljanje odredjenih prioriteta na svoje mesto.
Ovo sve zvuci ko da sam neka opasna planerka. Zvuci kao da sam fenomenalno organizovana osoba. A nisam. Pre ce biti da sam poprilicno konfuzna i neorganizovana u privatnom zivotu. U poslovnom jos i sto bi rekli djene djene (mislim da je ovo prvi put da sam napisala ovu rec, odakle je to uopste?!), a u privatnom vlada emotivno-zivotno-organizacioni haos.
No, nije poenta u tome.
Realno gledano, jesam planerka. Obozavam da planiram! Od toga sta cu da radim sutra, ili recimo sta bih mogla da radim sledece godine do toga sta i kako bi to sve moglo da izgleda za 5, 10 godina. I onda naravno svi planovi padnu u vodu. Od toga da sutradan padne kisa, ili da eto bas taj dan ne mogu nikako da ucim za tamo neku licencu, do toga da se vratim svom decku i zapocnem neizvesnu vezu na daljinu, sto svakako nije padalo pod moj fenomenalni petogodisnji plan.
Da, obicno su to sve poprlicno neuspesni planovi. Ali to svakako ne umanjuje lepotu planiranja. Medjutim ono sto me izuzetno frustira jeste kad ne mogu ni da pravim planove, posebno ne one dugorocne, jer glavni akteri u tim mojim nerealnim planovima ne znaju ni sami sta ce sa sobom i cak i ako razmisljaju o svojim planovima, ja o tome nisam obavestena. I kako ja sad recimo da pravim plan da li bih one tamo neke godine, koja svakako nije sledeca (jer uostalom sledeca nikad nije, to je ipak previse brzo), mogla da odem eto npr u Berlin, cisto primera radi (yeah, right, mozda nisam napomenula, ali druga stvar u kojoj sam izuzetno dobra je zavaravanje same sebe), kad osoba zbog koje bih isla (uhhh, neeee, ovde bi trebala da napisem nesto o tome kako bas zelim tamo da idem jer....ah, da! karijera!! uh moram to malo bolje da zapamtim), ne zna da li ce biti tamo, ili ce mozda otperjati negde drugde po belome svetu. A naravno, predpostavljam da cu o planovima doticnog saznati skoro, hmmm, pa svakako ne u onom trenutku u kom bi ja to htela.
I eto tako, sad i kad bi htela da planiram svasta nesto, ukljucuji i koliko dece bi htela da imam (o da, pocela sam i o tome da razmisljam...), ne mogu jer glavnih cinioca nema. A onda kad nema glavnih cinioca, plan postaje masta. A mastarenje mi ne ide od ruke.
I tako, od planova slabe vajde, Barem ovo obecano miholjsko leto se zaista desava pa sutra nece pasti kisa. Eto bar nesto.