"Seen"

Subota prepodne, lep suncan dan.
Pricam sa svojim dragim i saznajem da u svim njegovim buducim planovima ja ne stojim. Ako ste mislili da mi je post o planiranju tek tako banuo, ne, nije.
Stojim ja tu negde verovatno u njegovim planovima, ali naravno nista se ne pitam. Odnosno, pitam se ja, u smislu mogu da prihvatim ili da odbijem. Ali ne i da pravim planove.
Cek cek, ali zar se planovi ne prave zajednickim snagama?
Ok, odustajem. Ne mogu sad da se nerviram, previse obaveza imam da bih se upustala u raspravu. Ionako idem tamo za 10 dana, naravno na 4 dana.
Divna mi je ova veza. Nije ni veza, nego je nesto, nesto kakoseveczvase.
Ma boli me uvo, ima da uzivam u zivotu.
Sta li radi onaj lepi decko koji mi je u mislima vec par dana? Bas se nesto dugo nismo culi... Jedna kafa nista nece skoditi.

17h,
Da li da mu pisem, ili ne? Ne bih trebala. Imam vezu, jes' da nije bog zna sta, jes' da ima hiljadu i jedna peripetija, ali je imam. Zasto sad da remetim? Mislim stoji da ovaj moj pojma nema sta ce sa sobom, a jos manje sta ce sa nama (ako uopste i razmislja o tome), i stoji da se nigde ne pomeramo od kad smo ponovo zapoceli ovo nase kakoseveczvase, ali opet, eto, za 10 dana opet idem tamo na 3 dana.
Pa da, super, na svakih mesec-dva da se vidimo na 3 dana. Extra ti je to veza.
Ok, nista, onda, da mu pisem, pa sta sad. Cisto onako, informativno. Kao ono: "hejj, bas se dugo nismo culi, sta radis?". Mozda odemo na kafu. Mozda je stvarno vreme da stavim tacko na ovo kakoseveczvase. Ali necu sad da razmisljam o tome. Nije ni bitno. Zelela bih da odem na kafu, na jednu prijateljsku kafu. Sta fali da posaljem poruku.
Znaci poslacu.

18h
Ok, znaci definitvno saljem poruku. Ali sta da napisem? Osecam se kao da mi je 15 godina. Cek da nazovem glavne zenske aktere. Ustvari ne, ipak imam 28 a ne 15. Ne ne, necu nikoga da zovem. Nego lepo sama.

18:20
Sastavila sam poruku. Bas je super. U stvari znala sam da cu to poslati jos pre par dana. Ali sam se suzdrzavala. Ok, znaci def saljem. Ipak da razmislim jos koji minut.

19:30
Klik-

19:30
"Sent"
A da nisam pogresila...mozda sam trebala da pustim. Nisam trebala prva da pisem! Kad cu da naucim da vise ne jurim za drugima. Kad ce neko da juri za mnom.
Ma bas me briga.
Napisala i gotovo. Eto.

19:31
Hmmm, zasto mu ne stize?
Ne, stvarno, zasto mu ne stize?
Nisam trebala da napisem.
Gotovo sad.

19:32
"Delivered"
Stiglo mu je!! Dobro, aj sad.

19:34
Hmmm, nema odgovora... Zasto nema odgovora.
Ah da, jos uvek nije video. Zasto ne gleda telefon?
Sta radi?
Mozda je video ali nije otvorio? Pa da, eto, video da je od mene i nije hteo da otvori.
Tacno sam znala da nisam trebala da pisem.
Sto kog vraga cackam tamo gde ne treba. Mozda ima devojku?
Sigurno ima devojku.
Sta ja hocu u stvari? Mislim, ja necu nista. Sto sam mu onda pisala?
Nisam trebala da pisem... sto li sam pisala?!

19:45
Samo da bacim pogled...
Ne, jos uvek nije video. I dalje stoji samo "delivered''.
Ma nema veze, stvarno pravim dramu.
Drugo mozda je sakrio opciju da je "seen". Uostalom ni kod mene se to ne vidi.
Bas me briga.

20:00
Oglasio se viber!! Zalupalo mi je malo srce.
Miss AAA: Lizzzz, sta radis?
Grrrrr
Okrecem da je nazovem, inace cu srcku da dobijem svaki put kad zavibrira telefon.

20:20
Opet bacam pogled.
Nista.
Ovo je tortura. Cista tortura. Ko li izmisli ovaj tupavi viber. I smart telefone. I mobilne telefone generalno. Izem ti tehnologiju.
Ahhh, zakasnicu na cas plesa!!

23:00
Zakasnila sam malo na cas plesa.
Ne, jos uvek nije "seen". I ne, jos uvek nije odgovorio. Nema veze, mislim ionako mi to nista ne znaci. Tako mi i treba kad remetim stvari.
Bas me briga.
Ma ustvari, bas me briga za sve. Sta, super mi je ovako.
Sad cu da pustim neki lepi film na tv-u, sutra moram rano da ustanem.

Nedelja,
Lepo sam se naspavala. A lep je i dan. Taman da odmah zavrsim sta treba pa da mogu da uzivam u ostatku.

11:00
Kratak zvuk na telefonu. Sta li je sad?
"Seen"
Video je, tralalala, video je, video!
Naravno da nije odgovarao kad nije ni video poruku do sad.
Ok, mozda je i video, ali nije ni bitno. Sad znam da je video. Hehe, da, da!

11:10
Oglasio se viber! Sad mi vise ne lupa srce ko juce. Iskusnija sam. Jedan dan iskusnija.
Pisao je! Oh, napokon je pisao!

11:15
Naravno da mogu i hocu na kafu.
Za pola sata.
Pogledam se u ogledalu.
Uh, da sam samo znala...za pocetak mi kosa ne bi izgledala kao kod strasila. Nista, sta sad. Tako je kako je. Malo samo da se sredim i gotova sam.
Sta da obucem? Zasto nikad nemam sta da obucem?? Eto, znala sam da sam trebala da kupim onu majcu. Sad bih imala sta da obucem. A sad moram da smisljam.

11:30
Orman rasturen, kosa jos gora nego pre 15 minuta. Nista mi ne stoji lepo.
Pogledam oko sebe. Ovo sad stvarno izgleda kao da imam 15 godina.
A i jos 10 minuta za oblacenje.
Malo ozbiljnosti i smirenosti.
Hmm, pa i nije mi tako losa kombinacija na kraju. A i ova kosa, izgleda sasvim sarmantno ovako malo rascupano sa kvazi kovrdzama. U krajnjem slucaju, takva sam kakva sam. Take it or leave it. Ionako bre idem samo na kafu.
Stvarno preuvelicavam stvari.
Ali sta cu kad dugo nisam otisla sa nekim na kafu. A i on sigurno ima devojku. Ovo je stvarno prava prijateljska kafa.

14h
Vratila sam se. Bas mi je bilo lepo. Osmeh na licu.
U sebi se naravno smejem samoj sebi zbog svega gore navedenog.
Ne, nema devojku. Da, ja imam decka.
Prijateljska kafa i nista vise.