уторак, 11. март 2014.

Dokuciti Nedokucivo

Do pre nekog vremena sam uvek razmisljala o tome "a sta on hoce" i nikad nisam mogla do kraja da dokucim sta je to sto ovaj jaci pol ustvari zeli. Hoce vezu, nece vezu, hoce druzenje a ustvari bi vezu, ima tamo neka bezvremenska osecanja ali ipak ne bi nista, i tako dalje i tako dalje. Mislim da sam se sad vec nekako pomirila sa tim da su mi totalno nedokucivi. Medjutim u poslednjih par nedelja mnogo vise me muci sto ne mogu da dokucim sta je ono sto ja zelim.
Da vam objasnim ovu slatku konfuziju...slatku jer sam cula da su sve ljubavne muke slatke. Moje su generalno uvek gorke, ali valjda oslade nakon nekog vremena... 


Ovako, kao sto je poznato, otpocela sam svoj single girl lifestyle u kom se za divno cudo sasvim fino snalazim. Od prvih strahova da cu opet osetiti nedostaka postojanja muske osobe koja bi mi bila bliska i da cu uleteti u nesto brze bolje, nije ostalo nista. Od nedavne (moram napomenuti izuzetno jake) zelje da se udam i rodim decu, takodje nije ostalo mnogo stosta...cak sta vise, nekako me je taj materinski instikt odjednom napustio. Nije da ne zelim, ali sad zaista ne bih htela. Uostalom, jos sam mnogooo mlada. Od potrebe da budem stalno zaljubljena takodje je malo toga ostalo. I ono najzanimljivije od svega je cinjenica da ja koja sam uvek pricala kako su to gluposti da neko voli da bude sam i uziva u svojoj samoci, i kako nikad necu moci da shvatim devojke koje to propagiraju, ja sam se upravo nasla u toj ulozi, i verujte mi toliko mi je dobro sto sam sama, da i samu sebe zaprepascujem. 
Uglavnom, uzivajuci u ovoj novo otkrivenoj slobodi, upoznajem razno razne tipove. Hvala Bogu pa nemam problema u zapocinjanju komunikacije, i ocigledno delujem vrlo pristupacno ljudima, te stalno imam nekoga ko se vrti oko mene. Sigurna sam da ovo moje uzivanje ne bi bilo ni upola ovoliko da nemam stalno neke zanimljivosti koje mi okupiraju vreme. 

I opet mala digresija, ali prosto jace je od mene, moram i ovo da zapisem. Znate kako, ja sebe uopste ne smatram nekom lepoticom- realno nisam. Moze se reci da sam slatka, simpaticna, ali bas da se kaze da se lepotica, hmmm to bas i ne. I pri tom govorim o pojmu fizicke lepote kojim smo bomabrodavni na svakodnevnom nivou. Medjutim osecam se sasvim dobro u svojoj kozi- ok, htela bih i ja dva, tri, pet kila manje, ali generalno se osecam odlicno ovakva kakva jesam. I to se, drage moje, vrlo oseti. To je ta unutrasnja lepota o kojoj se stalno prica. To je ono, kad ste daleko od ribetine, a non stop se oko vas neko mota jer prosto zracite energijom i unutrasnjim zadovoljstvom. Tako da, kako god da izgledate, lepota uvek dolazi izunutra. E, sad da se vratim na temu.

Tokom svhi tih novih upoznavanja, prvenstveno se zaletim u oktrivanje sta je ono sto ta osoba zeli. Da li bi on hteo vezu? Da li mozda i on samo date-uje? Da li sam mu se svidela? I najcuvenije pitanje svih vremena: Da li ce me pozvati? A onda pomislim sledece- a sta je ono sto bi ja htela? Ne moja gospodjica Sujeta koja zeli vise od svega da je doticni pozove. Nego, ja. Jer, eto, mozda on i pozove, i sta onda? Ok, odem na kafu. I? Sta je ono sto ja zelim? Eh, pa devojke drage, moram vam priznati da nemam pojma. I have no clue! Vezu necu, druzenje mi ne treba, onenightstand mi i nije neki gust- sta onda? 

I tako u tim razmisljanjima kako da dokucim ono sto se dokuciti ne moze, prisetim se sinocnjeg izlaska sa drugaricama, i jedne izuzetne recenice izrecene od strane Miss AAA (Aktivna, Aktuelna i Atraktivna, a i ime joj pocinje na A!): "Good on paper, bad in bed"- ali o tome, ipak neki drugi put...