уторак, 01. април 2014.

U pola noci

Vec uveliko sam spremna za svoje carstvo snova, umorna od lumpovanja tokom vikenda ceo dan cekam ovaj trenutak mira i sna... Cak sam kupila par knjiga tokom vecernje setnje sa KeVom, procitala par stranica, cak i film odgledala, ugasila svetlo i sa osmehom docekala da me uhvati prvi san.
A onda, zlokobni zvuk se zacu sa mog mobilnog cuda...ocekujem mail od Nemca, u kojem znam da nista nece pisati, da ce biti samo jos jedan u nizu mailova koje smo razmenili prethodnih dana. Besmislen mail. Besmislen kao i mnogo toga besmislenog sto bi nas moglo okarakterisati. Kako god. Uprkos besmislu, i cinjenici da ni u tom mailu ustvari nista znacajno nece napisati, zatreperi davno zaboravljeni leptiric u meni na ovaj kratki tupi zvuk mog mobilnog cuda.
Medjutim- umesto Nemca, stize neko sasvim glupavo obavestenje, junk mail koji moj gmail ne prepoznaje kao junk. Junk, spam, whatever... i ustvari mozda je to i poruka da bi i Nemac trebao da bude junk/spam, a ne priority inbox. Hmmm, da... Mozda, cak sta vise skoro sigurno bi to tako trebalo da bude. Ali, kako to cesto biva, mnogo toga bi trebalo da bude pa nije. Tako i ovaj mail.

Posted via Blogaway