уторак, 20. мај 2014.

I sta sad...

Da ne napisem nista ne mogu, a opet sta pa da pisem? Slike vec danima haraju internetom, clanci i razmisljanja se pojavljuju a onda nestaju kao da nikad nisu ni postojali. Pink redovno o svemu obavestava, kao da je nacionalna televizija. Pa mozda i jeste u neku ruku. Ako uzmemo da je Pink televizija koja podrzava trenutno jedinu opciju koja dozvoljava da bude podrzana, nije ni cudno sto ocigledno ima veca prava prenosa od svih ostalih kanala.
Cenzura, politicari, netacne informacije, polu-istine, odvratno.
A onda shvatite koliko mladih ljudi se solidarise, koliko dobrovljaca zeljnih da pomognu, koliko hrane, odece, poruka poslatih na 1003, zasuze mi oci od punog srca. Ali ne dozovljavam da me emocije nadvladaju. Sada je vreme kad treba zadrzati hladnu glavu. Teske i srceparajuce price tek dolaze. Kao i slike. Ljudi, zivotinja, razrusenih kuca...
Medjutim ni hladnu glavu nije lako zadrzati, pogotovo kad ne znate kako da pomognete a imate potrebu za tim. Dali ste ono sto ste mogli, poslali pozamasan broj poruka na 1003, i sta sad? Vas zivot pocinje da tece normalno, morate na posao, morate da sredujete stan, da se brinete o svojim bliznjima, da se vidite sa prijateljima, mozda cak i kafu da popijete, da se prosetate, da idete u skolu ako ste skolarac, da spremate ispite ako ste student, prosto da nastavite sa svojim zivotom. I onda se postavlja pitanje kako? Kako nastaviti, kad znate da ima toliko veliki broj ljudi koji ne moze da nastavi? Kako to moralno sebi da opravdate? A opet, znate da morate.
Pratim na twitteru stotine poziva za jos donacija hrane, higijene, ali sam svesna da ja sama tesko da mogu jos nesto dodatno znacajno da pomognem. Iako sam takodje svesna da je svaka pomoc dobrodosla i neophodna.
Evo predloga sta mozete da uradite ukoliko vise ne znate kako da pomognete a imate i dalje potrebu: nazovite vasu opstinu i pitajte da li im nesto treba. Ako mi ne bude nista trebalo osecacete se bolje sto ste barem pozvali. A ako vam kazu konkretne stvari opet cete se osecati bolje jer ste pruzili to sto su vas zamolili. U subotu vece sam nazvala opstinu Vracar i pitala kako mogu da pomognem volonterski. Rekli su mi da se pojavim u nedelju u 11h i da pomognem oko razvrstavanja odece koja je pristigla. I eto. Nedelju sam provela u prihvatilisu u sportskom centru Vracar pomagajuci da se odeca spakuje i salje dalje, kao i pomagajuci smestenim ljudima da pronadju odecu koja im je trebala, da im se posluzi hrana, i pruzi kakva takva podrska. Odmah sam se osecala znacajno bolje.
Danas sam pozvala JoKu koja radi u CK da joj kazem da sta god da treba mogu da pomognem. I to je takodje urodilo plodom- u cetvrtak pomazem.
Svesna sam da ne mogu da pomognem onoliko koliko bih zelela. Ne mogu da nosim dzakove, ne mogu da pruzam medicinsku pomoc, da spasavam ljude, da spasavam zivote, da udomaljavam zivotinje, itd itd
Ali eto, barem nesto malo.
I za kraj: posaljite jos jednu poruku na 1003, ja sam upravo opet uradila.