Danas mi se preplicu dva osecaja, naravno vrlo kontradiktorna, za promenu... Da li je zbog ovog promenljivog vremena, ili cinjenice da sam mozda malo ipak preterala u ovom poduhvatu dating-a, ali danas se osecam totalno bezvoljno. Jos ako se uzme ovo totalno odsustvo zadovoljstva poslom, cudo da imam volje da disem.
Mala digresija- kad mi neko prica o novom domacem hitu "Drzavni posao" dodje mi da cupam sebi kosu, jer je realnost mnogooo gora od te serije. Ta serija cak nije ni smesna nama koji smo deo cele te aparature... Ali necu ni da razmisljam o poslu da ne bih upala u totalnu depresiju koju ne razumeju bas svi ljudi. Sva sreca pa postoji jos jedna normalna osoba u nasoj zivotno realnoj seriji zvana AlEx...
Elem, da se vratim na misli i osecanja. U nedostatku zanimacije, pocnem da preturam sa AlEx po desavanjima prethodnih par dana. Prvo da joj se pohvalim sa svojim aktivnostima na polju izlazaka, a onda i da kroz pricu malo ubijemo vreme koje imamo na pretek. U svakom slucaju, shvatim ja da ono sto me danas malo muci jeste- kako izaci iz perioda dating-a?? Mislim, ok, nije da ce mi se to sutra desiti. Ali ako kojim slucajem odlucim da napravim sledeci korak sa nekim od mojih dating kaditata, sta se desava sa ostalima? Sta, moram da kazem da sad imam decka? Pff...pa to i nije nesto...
Znate, problem koji se skoro svakom desava kad ima puno izbora jeste sto onda nikad nije siguran da je napravio pravi. I to je upravo problem sa kojim se ja polako suocavam. One price- videla sam ga, zaljubila se i odmah sam znala da je pravi; mozda piju vodu kad ste mladi, kad niste bas prosli kroz mnogo stosta, ili mozda kad vam se neko ipak malo teze svidi. Meni, koja moze da se zamisli sa jakooo puno razlicitih osoba, je zaista tesko kad dodje trenutak nekog izbora. A ideja da mogu da se zaljubim mi tek izgleda poprilicno neverovatno. Mislim, da budem iskrena, ne znam ni da li bih sad htela da budem u tako nekoj vezi. I upravo zbog svega, stalno me prati osecaj- i bih i ne bih.
Mala digresija- kad mi neko prica o novom domacem hitu "Drzavni posao" dodje mi da cupam sebi kosu, jer je realnost mnogooo gora od te serije. Ta serija cak nije ni smesna nama koji smo deo cele te aparature... Ali necu ni da razmisljam o poslu da ne bih upala u totalnu depresiju koju ne razumeju bas svi ljudi. Sva sreca pa postoji jos jedna normalna osoba u nasoj zivotno realnoj seriji zvana AlEx...
Elem, da se vratim na misli i osecanja. U nedostatku zanimacije, pocnem da preturam sa AlEx po desavanjima prethodnih par dana. Prvo da joj se pohvalim sa svojim aktivnostima na polju izlazaka, a onda i da kroz pricu malo ubijemo vreme koje imamo na pretek. U svakom slucaju, shvatim ja da ono sto me danas malo muci jeste- kako izaci iz perioda dating-a?? Mislim, ok, nije da ce mi se to sutra desiti. Ali ako kojim slucajem odlucim da napravim sledeci korak sa nekim od mojih dating kaditata, sta se desava sa ostalima? Sta, moram da kazem da sad imam decka? Pff...pa to i nije nesto...
Znate, problem koji se skoro svakom desava kad ima puno izbora jeste sto onda nikad nije siguran da je napravio pravi. I to je upravo problem sa kojim se ja polako suocavam. One price- videla sam ga, zaljubila se i odmah sam znala da je pravi; mozda piju vodu kad ste mladi, kad niste bas prosli kroz mnogo stosta, ili mozda kad vam se neko ipak malo teze svidi. Meni, koja moze da se zamisli sa jakooo puno razlicitih osoba, je zaista tesko kad dodje trenutak nekog izbora. A ideja da mogu da se zaljubim mi tek izgleda poprilicno neverovatno. Mislim, da budem iskrena, ne znam ni da li bih sad htela da budem u tako nekoj vezi. I upravo zbog svega, stalno me prati osecaj- i bih i ne bih.
Нема коментара:
Постави коментар