субота, 15. фебруар 2014.

Uciti, uciti i samo uciti!

Pravo da vam kazem, i nije tako lose biti sam za dan zaljubljenih. Ustvari, dan ko dan...nista specijalno. Izasla sam sa drustvom, malo popila, lepo se zabavila, i eto...kao i svaki petak. Analiza i preturanje po starim danima ostavljam za drugi put. Sad malo uzivanja u sadasnjosti!
Naravno, kao po obicaju, "inspiracija" za pisanje i sabiranje misli dolazi gotovo uvek kad treba nesto drugo da radim... Ovaj put treba da ucim za specijalisticke-ufff, dosadne li materije- poresko savetovanje... Ko li me je terao da ucim to???
Ah, da...gospodja Mama... Uvek je znala sta je najbolje za njenu kcer.
Elem, bilo kako bilo, malo da se pozabavim razmisljanjem pre nego sto krenem na ucenje te izuzetno zanimljive oblasti.
Resila sam jos proslog meseca da cu zaista da se trudim da prestanem da analiziram sve zive sitnice i da cu da pokusam da smanjim razmisljanje o sebi, drugima, svojim osecanjima, zeljama, itd. Ha! Lakse je reci nego uraditi. Pogotovo kad nemam posao koji zaokuplja svo vreme ovog sveta... Tako da- rekla pa porekla. pujpikenevazi. Danas tokom silnog kafenisanja po ovom divnom vremenu, pocela sam da razmisljam- a sta bih ja to ustvari htela? Nema ni nedelju dana da sam to pitanje postavila gospodinu Nemcu, koji me je opet kontaktirao, nakon sto me je nedavno odbio u mom predlogu da se vidimo na 4 dana tokom ovih praznika. On, jelte, jos uvek nije spreman. On je milsio da jeste, medjutim, eto...sta da radi, ipak jos uvek nije spreman. Spreman na sta, verovatno ni on sam ne zna, ali pretpostavljam bi bilo najbolje ako bih ja mogla da sedim jos malo da cekam da on postane spreman, za sta god da se sprema. Pa onda da probamo. Yeah, right... Razlog vise da se jednom za svagda otkacim od gospodina.
I tako, opet pod utiskom svega i svacega, razmisljam o tome sta je to sto bih ja sad htela. I dodjem do zakljucka da nemam pojma. Htela bih vezu, ali u stvari i ne bih bas. Treba mi malo vremena da budem sama sa sobom. A onda opet, bas bih zelela da se zaljubim. I tako u krug.
Kako god, vidim da je vec sest popodne. Moram da krenem da radim! Au revoir!