Juce sam se videla sa jednim, hmmm, nazovimo ga prijateljom. I imali smo seansu druzenja. I znate sta, vise ne znam kako da se ponasam. Prvo sto to nase druzenje traje vec neko vreme. Drugo sto osim druzenja mi zaista i provedemo neko drugacije kvalitetno vreme- odemo na pice, na kafu, predstavu, izlazak, itd. I onda se ja zapitam, a sta je to? I usled te potrebe za beskrajnim analiziranjem, shvatim da zaista nemam blage veze kako bi trebalo da se ponasam. Ne mogu da se skroz opustim, jer to nije odnos za potpuno opustanje, a nisam ni kraljice hladnoce- iako bih, for the record, to mogla da budem! I kad krene neka razmena sitnih neznosti, bez-obaveznih prica, dolazi do totalne konfuzije. A potpuni konfuzioni kolaps se desava ako se u sve to ukljuci i kljucna komponenta- a sta bih ja to htela?
I sad mi dolazi sledeca misao: znaci, ovako, nije problem ukoliko imamo seansu druzenja i ja, ili oboje, budemo pravi predstavnici kraljevstva hladnoce, ali je potpuno alaramantno i veoma cudno ukoliko sa tom osobom vodim razgovor no strings attached? Ako vodimo ziv razgovor pre seanse druzenja, onda to nekako i ide zajedno, i mozemo reci jaooo kako je to sweet. Skoro kao i istoimeni film. Odnosno, cilj opravdava sredstvo. No medjutim, ukoliko do zivog razgovora dodje posle, i on je onda zaista no strings attached, ili ti- bez obaveze, e onda je to zaista alarmantno. Svi smo navikli da ulazimo u zilion vrsta relationshipa, sa ili bez ocekivanja, u zavisnosti od situacije. I ne samo da prihvatamo princip razmisljanja no strings attached, jer je to kao cool, i u skladu sa trendovima danasnjice, nego se u tome toliko izgubimo, da kad neko hoce da provede kvalitetno vreme sa nama a da nije nuzno vezano za "ono" vreme, onda to postaje cudno, a jos cudnije ako je to nakon "onog" vremena.
I kako onda pa da ne budem u potpunoj konfuziji sa svim i svacim, pa i sama sa sobom?!
I sad mi dolazi sledeca misao: znaci, ovako, nije problem ukoliko imamo seansu druzenja i ja, ili oboje, budemo pravi predstavnici kraljevstva hladnoce, ali je potpuno alaramantno i veoma cudno ukoliko sa tom osobom vodim razgovor no strings attached? Ako vodimo ziv razgovor pre seanse druzenja, onda to nekako i ide zajedno, i mozemo reci jaooo kako je to sweet. Skoro kao i istoimeni film. Odnosno, cilj opravdava sredstvo. No medjutim, ukoliko do zivog razgovora dodje posle, i on je onda zaista no strings attached, ili ti- bez obaveze, e onda je to zaista alarmantno. Svi smo navikli da ulazimo u zilion vrsta relationshipa, sa ili bez ocekivanja, u zavisnosti od situacije. I ne samo da prihvatamo princip razmisljanja no strings attached, jer je to kao cool, i u skladu sa trendovima danasnjice, nego se u tome toliko izgubimo, da kad neko hoce da provede kvalitetno vreme sa nama a da nije nuzno vezano za "ono" vreme, onda to postaje cudno, a jos cudnije ako je to nakon "onog" vremena.
I kako onda pa da ne budem u potpunoj konfuziji sa svim i svacim, pa i sama sa sobom?!
Нема коментара:
Постави коментар